Дуња Вуковић, бивша ученица Основне школе "Жарко Зрењанин" и Гимназије "Јован Јовановић Змај", а сада студент прве године Медицинског факултета у Новом Саду, припада генерацији младих генијалаца у Србији.
Тако су је описали медији у тој земљи, а у њеном родном граду за Дуњу кажу да је понос Новог Сада.
Освојила је многе награде на државним и међународним такмичењима. Међу најзначајнијим је бронзана медаља на Међународној хемијској олимпијади у Швајцарској, у конкуренцији 350 такмичара из 89 земаља. Дуња је и претходне године освојила бронзану медаљу на Свјетском првенству младих хемичара у Кини.
Побједник је Републичког такмичења из хемије, двострука је вицешампионка Српске олимпијаде младих хемичара, пише портал "независне".
За изванредне резултате у основној и средњој школи награђена је Вуковом дипломом и Повељом "Јован Јовановић Змај". Стипендиста је Министарства науке, технолошког развоја и иновација Србије.
"Признање је увијек лијепо добити, али када говоримо о такмичењима, то је јединствена прилика да се науци приступи на скроз другачији начин. То је прилика за рјешавање задатака инспирисаних актуелним проблемима у науци. Често су фокусирани на област којом се баве истраживачи, на примјер анализи воде, угљен-диоксида, једињења која би могла да га вежу, синтези пептилних лијекова", испричала нам је Дуња у Градишци, током породичне посјете граду који необично воли.
Овдје су рођени њени родитељи, отац Огњен, инжењер електротехнике, и мама Тамара, дипломирани информатичар.
С њом у Градишку редовно долази и брат Предраг, иначе гимназијалац, који похађа исту гимназију у Новом Саду, али, како каже Дуња, више воли физику и математику.
"Сматрам да су такмичења изузетна прилика за увид у науку из другачијег угла него што би обезбиједило школско образовање код нас. То је јединствена прилика за упознавање других људи који су такође заинтересовани за исте области, за хемију и за природне науке."
Природне науке, каже Дуња, одувијек су је занимале, прво математика, потом физика, биологија, па на крају хемија.
Наука о тој области је у данашњем свијету све потребнија, сматра наша саговорница.
"У Србији имамо феноменалну теоријску основу у поређењу са другим европским државама. Ту постоји велика разлика у систему образовања. У односу на државе величине Србије, ми смо супериорни по знању и образовању. Код нас немамо нарочито велики акценат на практичном раду, али се то надокнађује теоријским знањем и мотивацијом ученика, која је код нас заиста изузетна", објашњава Дуња Вуковић суштину образовања у Србији у поређењу са Европом и свијетом.
"Наставне јединице које се код нас изучавају у средњој школи у европским земљама су заступљене на неким напредним нивоима образовања, такозваној додатној настави. Код нас би требало инсистирати на више организованих ваннаставних активности посвећених науци. То овдје није довољно развијено", сматра студенткиња прве године медицине у Новом Саду.
На наше питање Дуњи Вуковић које планове има за сљедећих десет година, јасно нам је одговорила да би, осим завршеног факултета, вољела посјетити друге државе, искусити научни рад тамо, а знање донијети у Србију.
"Желим да у својој земљи учествујем у развоју науке. Медицина је широко поље, свашта може да се изучава, али бих вољела да се бавим фармакологијом или интерном медицином. У Србији добијамо више подстицаја од државе у виду стипендија и награда него ученици, наши вршњаци у иностранству. Дакле, стимулација постоји, труд и рад су препознати. За сваку освојену награду добијемо новчану надокнаду која је много већа него у Европи и свијету, бар код многих, већих држава од наше Србије. Имам много подстицаја и од школе. Многе моје колеге, као и ја, желе остати у својој земљи."
Дуња Вуковић о Градишци и Републици Српској говори са великим поштовањем и снажним емоцијама.
"Градишка у мени буди лијепа сјећања, посебно на баку и дједа, као и другу родбину. Долазимо овдје када год можемо. Радујемо се томе. Имам и много пријатеља из Републике Српске, који такође студирају на истом факултету у Новом Саду", казала је она.
