Фића, сланина и шатор: Отац Предраг Поповић показао како изгледа право љетовање

На Инстаграму је подијелио дијелове свог пута, који је започео легендарним фићом, баш као што су некада путовали наши родитељи, баке и деке. У друштву породице и пријатеља кренуо је ка мору, а храна је, наравно, заузела важно мјесто. Чим би се направила пауза, из торби су излазиле кифлице, кулен, сланина – све домаће и добро познато.

''Ко овако није путовао, тај се одмора није одморио – написао је Поповић у једној објави, подсјећајући на времена када су се љетовања планирала без журбе, са паузама поред пута, оброцима на хауби аутомобила, шаторима и спавањем на пешкирима на плажи. Данас је то ријеткост, а како сам каже – могуће је и даље, али су ''данашњи аршини другачији, тежи се нечему бољем и луксузнијем''.

Пут од 1.500 километара био је својеврсно враћање у дјетињство, поготово јер су кола која су возили он и његов пријатељ – чувена ''буба'' – некада возили њихови вршњаци и старији. На трајекту, којим су стигли до Сардиније, атмосфера се није промијенила. Непосредно прије испловљавања, друштво је распоредило домаће ђаконије: сланину, пројице, кулен, сир, парадајз, па и чашицу ракије – све што буди осјећај дома, ма гдје да сте.

Отац Предраг Поповић ''Самохрана мајка мора бити отац и мајка''

Поповић је у својим објавама подијелио и једну животну опсервацију која је изазвала много коментара:

''Како је лепо кад се на вријеме ожениш и изродиш дјецу, па ти дјеца порасту, а ти још млад. Све у своје вријеме, што би рекле бабе. Ако нешто можете да примјените или промјените – супер, а ако не… онда бар уживајте у сликама''.'

''Пијачни дух на Литургији ја нећу дозволити'' Отац Предраг Поповић открио ко не може да се причести

Његове објаве изазвале су талас позитивних реакција на мрежама:

''То су чари нас Срба, ништа љепше јер умијемо да уживамо.''

''Браво, друштво, ви сте прави примјер како треба љетовати!''

Отац четворо дјеце: Ово је војник који је страдао у пожарима

''Доста ми је умишљених, суштина је да знаш да уживаш у тренутку.''

''Мој муж је понио чварке, сланину и лук – и ја сам, јер ми се пријело.''

''Као некад у возу – чим крене, вади се сендвич, пиле, ракија, па се нуди по купеу.''

Одмор оца Предрага Поповића показује да некад најљепша путовања нису она најскупља, већ она која нас подсјете како смо некада живјели – полако, скромно и са пуним срцем.

(Она.рс)