Према подацима Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (ИДЕЕА), грађани Босне и Херцеговине дугују укупно 26.736.713 КМ због неплаћених саобраћајних казни.
У Републици Српској дуг износи 4.261.378 КМ, док у ФБиХ овај износ достиже 21.049.169 КМ. У Брчко дистрикту, грађани су задужени за 1.425.566 КМ. Ове информације су ажуриране почетком октобра на страници агенције.
Највећи дугови евидентирани су у Сарајеву, Маглају, Илиџи, Градачцу и другим градовима ФБиХ. Највећа појединачна обавеза биљежи се у општини Нови Град, Сарајево, са износом од 172.020 КМ.
Милија Радовић, в.д. замјеника директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, за "Независне новине" појашњава да, ако начините прекршај и не платите га у року од годину дана надлежној полицијској станици, сљедећи корак је покушај принудне наплате, који код нас врши Пореска управа.
"Ако та особа која је починила прекршај није запослена, не може јој се одбити од плате, или нема имовину на себи која би се могла одузети и од тога наплатити казна, тада се предмет врати и кажу да га није могуће наплатити", наводи Радовић.
Како каже, ако се у року од двије године не наплати тај дуг, онда надлежна полицијска станица може поднијети захтјев суду да се казна претвори у казну затвора.
"Но, питање је у којој мјери то раде полицијске станице те да ли је то у довољној мјери и заживјело", истиче он.
Према његовим ријечима, у најекстремнијим случајевима када грађани са великим казнама, а који имају возило које није на њима регистровано, већ на неком другом, а који уз то нису запослени, не може им се наплатити казна, па тако ни Пореска управа нема начин да изврши принудну наплату.
"Код нас је добра пракса што у задње вријеме полиција, ако затекне ту особу у прекршају и ако установи да има доста неплаћених казни, може јој одузети возило, у складу са Законом о прекршајима. Суд даље поступа с тим возилом, одлучује да ли ће га вратити власнику или трајно одузети, па се тада возило уништи или поклони неким хуманитарним организацијама или сл. Ту има мало разлике у пракси различитих судова", појашњава Радовић.
Наводи да, ако тај механизам не функционише, онда је на Министарству правде да анализира Закон о прекршајима и види има ли бољих начина како тим особама које не плаћају, односно дугују, стати у крај.
"Проблем је што је Закон о основама безбједности саобраћаја на нивоу БиХ, али требају проћи деценије док се на нивоу БиХ промијени закон. Већ двије-три године је у процедури да се у Закон о прекршајима угради одузимање возила, у којим случајевима и сл. То би много олакшало полицији поступање у таквим случајевима, али и то је негдје запело, те бар колико ја знам, измјене закона нису донесене. Али, увођење тих измјена би сигурно утицало на то да се смањи број лица која дугују", закључује Радовић.
