Хришћани ће сутра обиљежити Велики петак, дан Христовог страдања, када је Исус осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе и спасење свијета.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.
Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сјећају догађаја који су претходили Христовом распећу. То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.
Православни вјерници тог дана строго посте проводећи дан само на сувом хљебу и води, а многи и "једнониче", то јест цијели дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хљеба и воде послије вечерње службе.
Велики петак је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона почев од бденија на Велики четвртак, а на богослужења позива се дрвеним клепеталима.
На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају "Царски часови". Царским часовима се на јутрењу подсјећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, вријеме осуде, вријеме крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тијела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.
Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.
Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опијело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.
Статије су пјесме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.
Због значаја овога празника, свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недјеља је мали Васкрс.
Васкрс спада у покретне празнике и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Никада прије те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
У већини крајева на Велики петак фарбају се јаја. Фарбање јаја спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповиједа јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донијела корпу јаја.
Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бијела јаја у корпи промијенила боју. Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.
Сљедеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снијеле црвена јаја.