Ово су научници открили у најстаријем леду на свијету!

Температуре океана су можда имале већи утицај на климу него ефекат стаклене баште током одређених прелазних периода, тврди се у два нова рада објављена у часопису "Nature", а преноси "Science Alert".

Најстарији лед на свијету

Два истраживачка тима анализирала су ледена језгра извађена из Алан Хилса, подручја плавог леда на Антарктику. Језгра садрже неке од најстаријих ледова на свијету, а нека се процјењују да су стара чак шест милиона година.

Подручја плавог леда, која чине само око један проценат антарктичког леденог покривача, добила су име по јаким вјетровима који одувају нови снијег, остављајући старији, глацијални лед изложен на површини. Регион Алан Хилса се није значајно помјерио хоризонтално или вертикално, што га чини јединственим мјестом за узорковање изузетно старог леда.

Тајне заробљене у леду

Ледена језгра пружају једну од најбољих природних архива дугорочне климе Земље. Иако не садрже нужно потпун и континуиран запис – језгра Алан Хилса, на примјер, имају слојеве који нису хронолошки поређани због начина на који је лед таложен – сваки слој пружа увид у климатске услове у вријеме када је формиран.

Савјети

Ако вам се у замрзивачу накупља лед, убаците само једну намирницу: Нестаће за трен

Одређени изотопи у леду указују на температуре океана, нечистоће попут вулканског пепела откривају изворе загађења ваздуха, а ситни мехурићи ваздуха заробљени у леду откривају састав атмосфере током милиона година.

Хлађење океана и стабилни гасови

Палеоклиматолог Сара Шеклтон из Океанографског института Вудс Хол предводила је међународни тим који је проучавао глобалне температуре океана током последња три милиона година. Мерењем раствореног ксенона и криптона, племенитих гасова који се растварају у морској води на различитим температурама, проценили су топлоту океана.

Њихови подаци указују на то да се океан значајно охладио пре око 2,7 милиона година, што се поклапа са прелазом плиоцена у плеистоцен, када се Земља постепено премјештала из топлије у хладнију климу, што је довело до формирања глечера у великим дијеловима сјеверне хемисфере.

Подаци такође указују на то да су просјечне температуре океана остале релативно стабилне током прелаза средњег плеистоцена, још једне промјене у глацијалним циклусима која се догодила пре 1,2 до 0,8 милиона година.

Загонетка прошлих промјена

Истовремено, тим који је предводила геохемичар Џулија Маркс-Петерсон са Државног универзитета Орегон открио је да су атмосферски нивои угљен-диоксида и метана били углавном стабилни током посљедња три милиона година, анализирајући иста језгра.

Наука и технологија

Опасне промјене испод морског леда на Антартику

"Иако су палеоклиматске архиве из антарктичког плавог леда сложене, наши записи показују да се мјерења гасова стаклене баште могу протезати до касног плиоцена, пружајући увид у климатски систем Земље током периода глобалног хлађења и пада нивоа мора“, пишу Маркс-Петерсон и њен тим.

Климатолог Ерик Волф са Универзитета у Кембриџу пише у пратећем коментару да ово сугерише да је раст леденог покривача био изузетно осјетљив на мале промјене угљен-диоксида или да су промјене Земљине климе у прошлости можда биле вођене нечим другим.

Рад Шеклтон и њених колега, који је открио раздвајање између промијена температуре површине мора и просјечних температура океана, могао би да понуди нове трагове за рјешавање ове загонетке.

Ограничења и будућа истраживања

Разумевање како је Земљина клима функционисала прије нашег утицаја је кључно ако желимо да стабилизујемо планету. Међутим, постоје ограничења у тумачењу ових ледених језгара, објаснила је Шеклтон у подкасту "Science Sessions".

"Ови записи су још увијек прилично нови и сложенији су за тумачење од континуираних ледених језгара са којима смо навикли да радимо", рекла је. "С обзиром на то колико је лед компактан, посебно најстарији, вјероватно добијамо просјек глацијалних и интерглацијалних циклуса, тако да тренутно нисмо у могућности да проучавамо како се клима развијала током тих периода. Шта тачно ови записи биљеже, или у којој мјери представљају просјек глацијалних у односу на интерглацијалне услове, још увијек је отворено питање.“