Патријарх Павле је био поштован и вољен у српском народу широм Балкана и свијета, и свуда је уважаван као гост и био радо виђен.
Од многих посјета које је обавио за вријеме свог дводеценијског вођења Српске православне цркве, посебно важна била је његова посјета Русији када је учествовао на прослави у част Светог Серафима Саровског, одајући част овом свецу, раме уз раме са Владимиром Путином.
Патријарх Павле је иначе у Русији, у храму Христа спаситеља примио и награду за "изузетан допринос у јачању јединства православних народа", коју додјељује Фонд јединства православних народа. Ту награду је, поред поглавара СПЦ, добио и предсједник Русије Владимир Путин.
Патријарх није много говорио о својим сусретима са руским предсједником, али је митроплит Амфилохије свједочио да је патријарх Павле у Русији примљен са "изузетним поштовањем" од свих саговорника са којима се састајао.
Патријарх Павле (свјетовно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији у тадашњој Аустроугарској монархији.
У прољеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избјеглу из БиХ. Те године је оболио од туберкулозе.
До 1946. је био у манастиру Вујан, гдје се излијечио од туберкулозе. Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.
Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Рача у Подрињу. Школске 1950/51. радио је као помоћни наставник богословије "Св. Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. архимандрит. Од 1955. двије године је био на послиједипломским студијама у Атини.
За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.
У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава за епископа рашко-призренског. На Косову и Метохији је провео 33 године. На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је предсједавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, замјеник тада обољелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.
Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жријебом на тзв. "апостолски начин" тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.
Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље. Посјетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.
