Исповијест Гордане која је под Острогом доживјела чудо

Уклесан у стрму стијену планине Острошке греде, између Никшића и Подгорице, овај манастир посвећен је Светом Василију Острошком чудотворцу.

Друштво

У колони чекали осам сати: Невјероватне гужве на граници

Познат је по бројним свједочанствима о исцјељењима и чудесним догађајима, али и по својој величанственој љепоти и миру који пружа свима који га посјете. Острог је отворен за све – без обзира на вјеру – и представља мјесто молитве, наде и утехе.

Исповијест Гордане, која је под овом светињом доживјела чудо, преносимо у цјелости:

"Када сам одлучила да одем на Острог, нисам могла ни да замислим шта ме тамо чека. Годинама сам носила терет болести, неизвјесности и осјећаја да сам негдје успут изгубила себе. Љекари су говорили једно, ја сам осјећала друго, а моје срце је вапило за смирењем. Одлука да кренем на поклоничко путовање родила се из очаја, али и из нечега што данас знам да је била Божија рука.

Први дан – Сусрет са тишином и собом

На самом путу до манастира осјећала сам као да корачам ка мјесту које ме већ одавно зове. Када сам угледала бијели манастир урезан у стијену, срце ми је заиграло. То је било нешто што ниједна слика није могла да пренесе – величанствено, али истовремено и смирујуће.

Економија

Гради се још један Лидл у Српској

Први дан сам провела у молитви. Људи око мене долазили су са својим мукама, неки са дјецом, неки са штакама, неки у тишини, а сви смо имали исти циљ – да пронађемо утеху и дотакнемо снагу Светог Василија. Те вечери, док сам сједила испред горњег манастира, обузела ме нека необјашњива топлина. Као да је тишина планине разговарала са мном, а сузе су саме кренуле, без икаквог разлога.

Други дан – Молитва и додир вјере

Сутрадан сам присуствовала литургији. Људи су прилазили моштима, а ја сам чекала свој ред са чудним осјећајем у стомаку – мјешавином страха и наде. Када сам се поклонила и спустила чело на ковчег, срце ми је закуцало као никада прије. У том тренутку осјетила сам да ми се кроз тијело шири снага, као да је нешто што сам годинама носила – бол, тежина и немир – почело да се топи.

Савјети

Гдје је новац најбезбједнији на путовању?

Касније сам сјела на клупу и остала дуго сама. Одједном сам у себи чула мисао: „Ниси сама, никада ниси била.“ Нисам знала да ли је то мој ум, моја машта или Божији глас, али знам да су ми очи биле пуне суза и да је сваки дах био лакши него икад прије.

Трећи дан – Чудо и мир

Трећег дана пробудила сам се са осјећајем лакоће у тијелу какву нисам осјетила годинама. Моја хронична бол у кичми, због које сам једва устајала из кревета, била је нестала. У почетку нисам смјела да вјерујем, мислила сам да је само тренутак, пролазна илузија. Али када сам се спустила низ степенице манастира без иједног бола, схватила сам – десило се чудо.

Није то била само физичка промјена, већ нешто много веће. Срце ми је било испуњено миром, оним истим миром за којим сам трагала цијелог живота.

Повратак кући – Нова Гордана

Када сам се вратила кући, људи су ме питали шта се догодило. Неки су гледали са невјерицом, неки са одушевљењем. Ја нисам имала потребу да икога убјеђујем. Оно што сам доживјела на Острогу било је моје лично чудо – не само исцјељење тијела, већ и ослобађање душе.

Друштво

Преминуо ратни војни инвалид и отац троје погинулих бораца ВРС

Данас живим другачије. Сваки дан започињем молитвом и захвалношћу. Схватила сам да чуда постоје, али се дешавају онда када им отворимо срце. Моје срце се отворило на Острогу, и тамо сам пронашла себе и Бога", испричала је она, пише "Стил".