Дошли су на сахрану брата да се промовишу: Исповијест Дарка Лазића

На питања како је, тешко је сабрати емоције које се боре између бола и покушаја да пред породицом остане јак.

Занимљивости

Шта значи чести сањати исти сан?

"На то питање ми је тешко да одговорим. Трудим се и борим да наставим даље јер живот иде даље и ја морам да наставим, али када бих рекао да сам добро, слагао бих јер нисам добро, али то не показујем. Имам своје тренутке када тугујем, али то нико не види осим мојих ближњих и за то нико не треба да зна. Тугу коју ја носим то само ја знам, а ово што други коментаришу у смислу 'вратио се на сцену и почео је да ради' то само могу малоумни да тако нешто напишу и помисле и тих људи ми је жао. Кад се молим Богу за здравље и мир своје породице, тада се молим и за њих да им Бог подари снаге, мира и памети али и да им да среће", каже Дарко који не крије да није могао да вјерује да је било оних колега које су га осудиле што је почео да наступа.

"Увијек је ту тих десет посто који ће написати нешто лоше, али то су увијек исти људи који су несрећни. Што желим својима, желим и њима, а то је све најбоље. Не дотиче ме јер свако има право на свој живот и своје мишљење. Морао сам да се вратим јер је мени лакше, али мени би мој брат први рекао: 'Буцо, немој случајно да ниси наставио да пјеваш'. Нисам се ни опростио од њега јер је он уз мене сваки тренутак и сваки дан и осјетим га у свом срцу. Нисам сам, ту је са мном и даје ми снагу и вољу да наставим даље. Вријеме не лијечи ране и пјевач то и не очекује".

Не могу да изговорим да је покојни

"То је ожиљак који не зараста али ни једном нисам рекао 'мој покојни брат', он је за мене жив, увијек ће бити и носим га у срцу и ако ништа друго ојачао ме је јер смо заједно. У мени је, у срцу и идемо тако кроз живот и гурамо", каже Дарко.

Дарко на ивици суза се присјећа сваког тренутка који су провели заједно, а који није вјеровао да ће се икада завршити.

"Фали ми доста у многим тренуцима и нажалост, ми људи тек када изгубимо неког, видимо колико нам нека особа значи у животу. Мој брат и ја смо били нераздвојни и фали ми… Фали ми у много тога, али живот иде даље и знам да је уз мене и све што радим радићу дупло јаче и дупло боље због њега и себе, као и због своје и његове породице. Нисам сам, имам сада и моју и његову дјецу, све је то моја породица и не смијем да га разочарам, морам да будем бољи и јачи него икад".

Друштво

Невријеме у БиХ причинило милионску штету

Драган је иза себе оставио супругу и двоје дјеце, о којима ће Дарко, каже, водити рачуна као да су његови. Зато се труди да тугу залијечи сам јер је породици огромна туга. Драганов глас скоро да чује свакодневно, како је то било прије мјесец и по дана када се појави ниоткуда са предлогом да иду на пецање или вожњу моторима.

"Доста времена проводим тамо гдје смо заједно вријеме проводили и ту највише осјећам да је са мном и да ме тјера и да ми каже: 'Буцо, ајде идемо на пецање' или 'Буцо, ајде идемо да се возимо'. Радим како ми срце каже да радим. Не слушам никог, ни шта је исправно, ни шта није. Сви су паметни, само желим да ме људи пусте и да радим како се осјећам. Нико не носи моју бол и не осјећа бол коју ја осјећам, као и моја мајка, моја породица и његова породица. Не бих пожелио да нико осјећа ту бол коју ја осјећам, а то што сам ментално јак и психички и физички када ме видите то је моја величина и зато сам ту гдје јесам".

Монаси са Хиландара су ме освијестили

Управо они му дају снагу да буде бољи, али и да ради више.

"Они ми дају снагу, али ја гледам другачије на живот. Три дана сам био на Хиландару и доста сам са монасима причао о многим стварима. Они ти лијепо отворе очи да сагледаш шта је прави живот јер они људи живе у једанаестом вијеку и даље. Тамо кад одеш видиш колико су материјалне ствари небитне, колико се бахатимо и колико су за срећу потребне мале ствари. Радим како сматрам да треба да радим. Многи ми сад причају за мотор и да не сједам на исти, свако има записано дан када ће да напусти овај свијет јер сви смо ми пролазници, судбина не постоји. Нема разлога да не возим мотор, ако ми је записано, пашће цријеп и погодиће ме у главу и да не набрајам глупе примјере. Радим само како ми срце каже и тако су ми и тамо рекли, не изазивај али живи као што си живио".

Савјети

Најбољи лијек за мамурлук: Ово избјегавајте дан након пијанке

Драган Лазић је био увијек насмијан, многи су га описали као човјека који је ширио позитивну енергију, а тако га је доживљавао и брат.

"Не постоји слика гдје нема осмијех, увијек је био за шалу и велики позитивац. Та енергија мене носи и људи када ме виде мисле 'он не тугује, прежалио је брата и како га није срамота', а осмијех не значи ништа. Тугујем у себи и други људе не морају да виде моју тугу, довољно је што је ја осјетим и знам колики је мој бол. Човјек сам који се бави естрадним послом и морам да будем насмијан, а не да дођем на бину и будем намрштен и плачем".

У своја четири зида је ипак све другачије, тада сва бол изађе на површину.

"То само ја знам и нико више, то је нешто моје што чувам за себе. Има тренутака када се исплачем и извичем на сав глас, али сам. Нисам спреман да отворим своју душу јер много тога имам да кажем. Ја брата не морам да памтим јер га нисам ни заборавио, он је ту и он је са мном. Он је једноставно уз мене и ми смо заједно. Када се будим и када лежем он је уз мене и као што сам рекао на сахрани 'бато, ја се од тебе не опраштам никад у животу, јер ово није посљедњи пут да те видим, ја те носим у срцу' и једноставно можда ће звучати чудно, али ми смо заједно сваки дан".

Вјера ми је помогла у болу

Дарко је убрзо после смрти брата отишао на Хиландар.

"Човјек без вјере је празан човјек и она је најбитнија. Када човек изгуби вјеру, он лута и не постоји. Без вјере не можемо постићи циљеве", каже Дарко кога су новинари питали да ли планира да се врати на велику сцену неког великог концерта.

Свијет

Ово је мајка која је бацила кћерку Марију са терасе, па с друго двоје дјеце скочила у смрт

"Свакако да слиједе у неком будућем периоду, али сви знају да сам особа која неће да жури. Концерт ће већим дијелом бити посвећен брату и биће пјесама које је он волио и једну обраду стару ћу да снимим. То је нешто за њега. Жао ми је само што нисмо стигли да снимимо дует, а договарали смо и нисмо успјели да нађемо пјесму, то ме баш боли. Боже мој, морамо даље и морамо да научимо сви заједно као породица да живимо са тим, будемо јаки и боримо се, а ја сам ту да подигнемо те темеље из почетка и да све држимо на длану".

На сахрану су неки дошли да се промовишу

Велики број породице, пријатеља и колега био је на сахрани Дарковог брата.

"Не бих пуно да причам о томе јер мени је најбитније да су ту били људи које ја волим. То је мали круг људи који мене заиста воле и поштују, ми смо сви ту као једна велика породица. Имам пријатеље са којима идем кроз живот и сви који су били, дошли су да испоштују мене јер је то велика трагедија, али вјерујем да је било оних који су дошли да би се испромовисали, а неки су рекли да су га чак и сањали. Па ко су они да га сањају? Не бих да причам о томе и надам се само да сви који су били су дошли искрено. Драган је особа коју су сви вољели, он је био харизматичнији и од мене и дружељубивији. Био је човјек из народа и насмијан. Никада нико није могао да га види намрштеног. Он је био човјек из народа, вољели су га људи и то се види по томе ко је све био", рекао је Дарко, преноси "Блиц".