Фотографија старице која грли свог сина измамила је истовремено много и суза и осмијеха када ју је баш он, Јован Стефановић, објавио на друштвеним мрежама уз песму посвећену њој - својој мајци Савети.
Савета је умрла прошле године у 85. години живота, а њен син јединац за Telegraf.rs је открио зашто се вратио на село и када је фотографија настала.
- Ја сам њу много волио. Јединац сам. Имао сам маму, тату и бабу и онда су преминули... Прво тата, баба, па на крају мајка. Са њом сам провео 10 година када сам се вратио из Новог Сада. Та пјесма "Волим те мајко" коју сам написао произашла је из те неизмјерне љубави коју сам гајио према њој. Рано сам отишао од куће, када сам уписао Факултет политичких наука у Београду. Затим сам отишао у Нови Сад да радим као спортски репортер. Супруга ме је са кћеркама напустила 2010. године. Плакао сам, молио сам их да ме не остављају, али она више није жељела да живи у заједници. Онда сам донио одлуку да живим неколико година са мајком. Испоставило се 10, до њене смрти. Тако сам се вратио у Павловце - прича Јован за Телеграф.
Савети је, како каже, јако тешко пао његов развод и јако је патила, али је ипак у својој боли успјела да буде подршка сину.
- Јако је патила због тога што сам се развео јер то није била моја кривица. Просто, супруга је хтјела да оде и то је океј. Тада ми је мајка била највећа подршка у кризним ситуацијама кроз које сам пролазио током развода. Могао сам да потонем, али она није дала. Нисам се одао ни алкохолу, нити било чему другом, него сам постао јачи, много јачи, све захваљујући њој - истиче Јован.
Мајци је, истиче, желио да надокнади вријеме, доручак, ручак, све оно што је она чинила за њега.
- Била ми је невјероватна подршка. Никад нисам желио да је разочарам. Вратио сам се у Павловце, пазио сам на њу и све је имала, али онда је пала и поломила кук. Памтим те задње њене кораке када се пожалила да није добро. Ставио сам је на кревет и тако је издахнула, мени на рукама. Памтим је као најљепшу и највише сам је волио. Тај њен загрљај и осмјех никад нећу заборавити - прича Јован кроз сузе.
Фотографија која је изазвала лавину емоција на друштвеним мрежама је, како каже, настала у августу и говори сама за себе.
- Та фотографија је настала љетос, у августу и говори више од 1.000 речи. Тај загрљај и њен израз лица говоре сами за себе - истиче.
Кроз сузе за крај додаје да једно никада неће заборавити.
- Кад је се сетим увек је прво што ми падне на памет њено питање: "Кад ћеш кући, сине?" - каже Јован са кнедлом у грлу.
(Телеграф)
.webp)
