Захваљујући овој двојици хероја из сјенке спасен је Синиша Голијанин, директор КПЗ Фоча, који је тешко повријеђен у слијетању ”toyote rav4" у провалију на Зеленгори. Нажалост, спаса није било за Далибора Пљеваљчића, директора Студентског дома у Фочи, који је у несрећи изгубио живот, док је Голијанин 36 сати беспомоћно лежао на киши, све док није чуо гласове двојице полицајаца.

Срђан Кулић и Марко Васиљевић за портал АТВ-а причају да су из ПУ Фоча послати у обилазак терена, јер су добили информацију да се Голијанин и Пљеваљчић од 22. септембра нису вратили кућама. Наизглед обичан радни дан у униформи претворио се у драматичну трку с временом када су око 12 часова поред макадамског пута, који води према Планинској кући Орловачко језеро, уочили регистарску таблицу аутомобила.

Таблица била једини траг несреће

"Добро познајем тај терен и уколико се радило о саобраћајној несрећи знао сам гдје би евентуално могло доћи до слијетања. Обилазили смо те локације и ништа није указивало на незгоду све док, у трави, неких три метра од пута, нисмо уочили регистарску ознаку. То је био једини траг... Обично, када се ради о незгоди, имате и друге трагови, али овдје дословно није било ништа осим таблице", прича Кулић, који има богато искуство у планинарењу и на стотине освојених врхова широм Европе.

Голијанин спашен захваљујући полицајцу који је пронашао таблицу

Присјећа се да таблица није била запрљана. Изгледала је, каже, "чисто и свјеже", што је био знак да детаљно прегледају терен.

"Са пута се ништа није видјело. Кренули смо се спуштати у понор ка шуми, све вријеме дозивајући. У једном тренутку обојица смо чули неко мрмљање, као да се неко одоздо јавио. Било је нејасно и нисмо били сигурни да ли нам се учинило или је неко стварно викао. Током спуштања, морали смо заобићи један дио терена, јер се другачије не може сићи. Наставили смо дозивати: "Има ли ко доле!" и тада смо јасно чули глас који се јавио ", прича Кулић.

Пљеваљчићу није било помоћи

Он каже да су силазили дубље и дубље, али опет ништа нису видјели. Унесрећеном су викали да се "не боји", да помоћ стиже...

"Тек када смо се спустили дубље у шуму, међу стијенама смо уочили заглављено тијело. Већ по положају се дало наслутити да не даје знакове живота. Када смо пришли био је потпуно хладан и није имао пулс. Неких 15-20 метара испод, уочили смо Голијанина. Џип је био неких десетак метара од њега, а он је исцрпљен лежао на некаквој заравни испод оморике. Вјероватно се ту сам завукао, јер боље мјесто у тим околностима није могао наћи", присјећа се Срђан Кулић.

Његов колега Марко Васиљевић истиче да је права драма тек тада почела. Због евентуалних повреда кичме Голијанина, нису смјели помјерати, а за указивање адекватне помоћи нису имали средства. Будући да на том локалитету нема сигнала за мобилни телефон, договорили се да Васиљевић остане уз Голијанина док Кулић оде да позове помоћ.

"Планинска кућа је удаљена око пет километара, а сигнал за мобилни телефон може се ухватити тек неких осам километара од мјеста незгоде, али се дословно мора наћи одговарајуће мјесто", каже Кулић.

Утопљавање и цијеђење кишнице

Срећна околност је то што је Голијанин говорио да му је хладно. Јер, како појашњавају, уколико осјећа хладноћу то значи да није ушао у стање хипотермије, те да имају још времена да га спасу.

"Било му је хладно. Дрхтао је и тражио да запалимо ватру да се угрије. Видјело се да је сав угруван. Морао сам га утоплити. Скинуо сам униформу и јакном га покрио по прстима и глави, а кошуљу сам му пребацио преко стомака. Био је свјестан и комуницирао, али једва. Говорио сам му да помјери ногу, руку, што је и учинио. Био је жедан и у џипу сам нашао флашицу с мало воде. Морао сам да му квасим уста, па сам с лишћа циједио кишницу у флашу", прича Васиљевић, који у полицији ради четири године, одакле је прешао из Оружаних снага БиХ у којима има дугогодишњи стаж.

Више од сат времена Васиљевић је сам провео с Голијаниом и каже да му није дозвољавао да заспи.

"Губио је снагу и морао сам га одржати будним. Нисам му дозвољавао да заспи. Говорио сам му да штеди енергију, да на упите одговара само климањем. Када је помоћ стигла измјерили су му крвни притисак 60/60 и сјећам се да је љекар рекао да, без помоћи, не би издржао још пола сата", прича Васиљевић.

Не би издржао још пола сата

За то вријеме Кулић је стигао до Планинске куће у којој је затекао неколико људи и позвао их да помогну, знајући да без најмање осам људи и чекрка неће моћи извући носила до пута. Након тога је наставио да иде "ка сигналу" и успио обавијестити ПУ Фоча, те спасиоце службе "Wolf" који су одмах реаговали и запустили се на Зеленгору.

Голијанин превезен у УКЦ Српске

Заједничким снагама спасиоци "Wolf-a", ГСС Републике Српске, јединица Жандармерије, екипа Хитне помоћи и неколицина планинара су око 15 часова извукли Голијанина и превезли га у Универзитетску болницу у Фочи.

"Спасити нечији живот је нешто посебно. Осјећамо срећу и понос, нешто што се не може описати ријечима", углас кажу Кулић и Васиљевић.

Са Маглића спасио двоје Данаца

Осим што ради као полицајац Кулић је лиценцирани планиски водич са двије деценије планинарског искуства, а у сличној акцији је учествовао у септембру 2017. године. Тада је са врха Маглића, заједно са члановима планинарског друштва "Зеленгора", спасио двоје планинара из Данске. За тај подухват је и похваљен од стране министра унутрашњих послова РС.

"Волим природу и планину. Те терене одлично познајем и већ три године са екипом од двадесетак људи туда пјешке идем од Фоче под Острог. То је пут од 180 километара, који траје шест дана", каже Кулић, наводећи да сљедеће седмице путује у манастир Хиландар како би  монасима помогао у сјечи дрва, што је већ искусио прошле године.

Голијан стабилно, остаје у УКЦ

Синиша Голијанин, тренутно је хоспитализован у Клиници за торакалну хирургију УКЦ РС и његово стање је стабилно.

"Здравствено стање пацијента је стабилно и остаје на даљем праћењу и лијечењу у овој Клиници", наводе у УКЦ РС.

Пратите нас и путем Вибера