Како загађен ваздух утиче на људско здравље?

Свјетска здравствена организација је посљедњи пут радила ово истраживање 2019. године. Процјена смртних исхода на глобалном нивоу повезаних са загађеним ваздухом била је 6,7 милиона. Америчко истраживање „State of Global Air 2025“ , каже да је у току 2023. године због истог проблема било 7,9 милиона смртних исхода. Европска агенција за животну средину урадила је истраживање на подручју БиХ. Истраживање каже да је концентрација отровних честица доста изнад препорученог нивоа Свјетске здравствене организације, због чега је у току 2023. године у БиХ, као посљедица дуготрајне изложености загађеном ваздуху, било 4783 смртна исхода. Најугроженији су хронични пулмолошки пацијенти, људи старији од 65 година, труднице и дјеца. Дјечија плућа развијају се до пете године живота, а имају дупло више респирација од одраслих људи, самим тим унесу много већи број отровних честица од одраслих.

"Чак се каже да дјеца, а већ су откривена два епигенетска фактора тј. два гена на које дјелује оваква ситуација. Та два гена могу да утичу на појачану осјетљивост, а тиме и на могућност и на фаворизовање настанка астме. Дакле, није неопходно породично насљеђе, него ови фактори из средине који могу да утичу на генетски статус, а онда и на настајање болести. Узрочно посљедична веза је утврђена. Не код сваког, не у свим срединама, али тамо чија су дјеца, или чак чије су мајке у трудноћи биле изложене оваквим условима загађеног ваздуха – то је апсолутно могуће", рекао је Младен Дуроњић, пулмолог.

Колике ће посљедице бити зависи од тога колико смо дуго изложени и колика је концентрација отровних честица у ваздуху. Такође, значајна је и величина честица, објашњава доктор Дуроњић.

"ПМ изнад 30 или 50 микрона нису значајне јер неће бити апсорбоване у нашем дисајном систему. Наш дисајни систем почиње у носу, а слузница носа је веома слична слузници плућа и зато те крупне честице неће представљати проблем. Зато ПМ 10 се апсорбује у горњем дијелу респираторног система, ПМ 5 у средњим, а два и по у доњем дијелу плућа. Оне мање од 1 и 0,5 директно продиру у наш крвоток,а самим тим неће учествовати само у оштећењу плућа и дисајног система него и кардиоваскуларног система", рекао је Младен Дуроњић, пулмолог.

Загађеност ваздуха највећа је од новембра до краја фебруара и у том периоду на пулмологији буде прилив пацијената, али нажалост то није једини разлог за бригу. Љекари истичу да је дуготрајна изложеност пием честицама канцерогена.

"У овом тренутку имамо ваздух који слабије циркулише и то доприноси егзацербацији хроничних болести плућа – астме, али посебно хроничним опструктивним болести плућа која је трећи убица на планети. На првом мјесту је карцином, друго мјесто кардиоваскуларна обољења, а треће мјесто је опструктивна болест плућа и то су водећи узроци смртности. Исто тако, прљави ваздух са концентрацијом ПМ честица у неким рударским или индустријским базенима без контроле издувних гасова може да фаворизује настанак карцинома плућа, ако се ради о дуготрајној изложености овим честицама", рекао је Младен Дуроњић, пулмолог.

Љекари савјетују да грађани не проводе превише времена напољу и да претежно буду у чистим и затвореним просторијама. Напољу вам само дјелимично могу помоћи маске, али маске које би вам и дјелимично помогле не можете купити у апотеци. Ефикасније рјешење се тренутно не назире. Остаје да се надамо да ће ове информације довољно забринути надлежне те да ће коначно нешто конкретније предузети како би се овај проблем почео рјешавати.