Ковић: Три пута у 20. вијеку Срби се одупрли покушају биолошког уништења, а и сада ће

- То се бранило од 1992. године до 1995. године и то не смије да буде препуштено ни по коју цијену! Дакле, људи морају да буду свјесни шта је најважније, да се не поводе за овом или оном темом која је у овом тренутку мање важна - истакао је Ковић.

Он је указао да се у главама морају поредати приоритети, шта је најбитније, шта је мање битно и шта је небитно.

- На првом мјесту мора бити опстанак Републике Српске и српског народа. Опстанак државе и народа немају цијену, а тек онда долазе нека друга питања", поручио је Ковић.

Он је рекао да не спори да су важна и нека друга питања, да је увијек било и биће политичких разлика и да је то добро, али је истакао да сада сви Срби морају бити јединствени јер је ријеч о одбрани права Републике Српске и опстанку српског народа.

Ковић је указао да су садашњи потези из Сарајева још један покушај биолошког уништења Срба у БиХ, што је током 20. вијека покушано у три наврата.

Он је навео да је притисак на Србе у БиХ да изгубе своју индивидуалност постојао од времена исламизације, од покушаја да приме римокатоличку вјеру, што је посебно било изражено у вријеме аустроугарске власти од 1878. до 1918. године.

- Тада је режим Бењамина Калаја покушавао да одузме право на постојање. Дакле, ви сте могли у приватном простору да будете Срби или Српкиње, да се изјашњавате тако и да гуслате и да носите токе на грудима, али у јавном простору Срби нису постојали. Укинуто је постојање српског језика, српски симболи и свако противљење томе је било најстроже кажњавано - рекао је Ковић.

Он је напоменуо да је у Првом свјетском рату започео прави геноцид над Србима на тлу БиХ, да их је на десетине хиљада уморено у логорима, а да су вјешала за њих подизана од Бијељине до Требиња.

Ковић је указао да је српски народ у БиХ имао релативан мир за вријеме Краљевине Југославије, али да је 1941. године извршен страшан геноцид над Србима.

- Титов режим је имао за циљ да одвоји Србе у БиХ од Србије и Црне Горе и тако је настала вјештачка држава унутар југословенске федерације – БиХ, чији ослонац је требало да буду муслимани. Управо тако је покушано одвајање Срба од Србије, а да то није оставило дугорочне посљедице види се по јуначкој борби у Одбрамбено-отаџбинском рату, где је /српски народ/ изнова показао ону националну солидност коју је показивао вековима - истакао је Ковић.

Он је навео да су Срби у БиХ са разбијањем социјалистичке Југославије поново дошли у доба притисака, а онда и агресије над њима.

- Ту се потврдило да су, нажалост, народи који живе у БиХ заједно са Србима или поред њих врло често спремни да послуже страним интересима и, као што су некада служили Турској, Аустрогурској, Хитлеровој Њемачкој, фашистичкој Мусолинијевој Италији и Павелићевој НДХ, сада служе земљама НАТО-а - рекао је Ковић.

Он је указао да српски народ врло дуго памти и одлично зна да ничија није "горјела до зоре".

- Тако да ћемо да издржимо и ова искушења и притисак и наставићемо да живимо у слободи и боримо се за слободу. У то сам сасвим сигуран - закључио је Ковић.