Мићина прича о бркуљи и љубави према Кнежеву

За њега, највеће богатство је једноставно: бити свој на своме.

Косидбу је научио од д‌једа, у крају познатом по врсним косцима. Иако га је живот носио далеко, мирис бакине домаће погаче стално га је враћао у родни крај. Одлучио је да се врати и оживи стару сорту пшенице, бркуљу, која је већ била у фази изумирања.

Друштво

Да ли Велику Госпојину славимо посно? Црква каже ОВО и једино се тога треба држати

„Кад некоме кажем за ову сорту пшенице, кажу – а, знам, то је јарица. И ту прича обично стаје. Искрен да будем, нисам знао да је бркуља толико квалитетна. По количини и саставу протеина надмашује чак хељду и сплету, што је изузетно занимљиво“, каже Мићо.

Самоуко, али с дубоким поштовањем према традицији, Мићо чува пшеницу онако како је то радила његова бака Стана – у старом сандуку који је користила сигурно 50 година.

„То је једини прави начин да се брашно сачува“, додаје.

Пожелио је да створи и нешто ново: „Житос“, пиво произведено од чисте изворске воде, без филтера и адитива.

Свијет

Њемачка враћа добровољни војни рок, али не задуго?

„Мислим да је ово једино пиво које сада настаје на бази изворске воде“, вели Мићо, док показује разне врсте – жуто, црвено или безалкохолно – све из Кнежева.

„Овд‌је за главобољу мјеста нема“, каже, смјешкајући се. „На овој надморској висини тешко да кога боли глава.“

И заиста, поглед на крајолик са три кањона и планински ваздух довољно је да човјек заборави свакодневне бриге.

Мићин сан је једноставан, а ипак величанствен: мјесто гд‌је људи могу доћи, пробати хљеб од бркуље, освјежити се, удахнути планински ваздух.

Свијет

Признање УСАИД-а: Потрошили смо милионе на "демократију" у Украјини

Има двије старе куће које планира да обнови, јер етно село овд‌је није потребно – овај крај је већ сам по себи живи музеј традиције и природне љепоте.

Док многи одлазе, Мићо вјерује у повратак и очување коријена. Нада се да ће и надлежни препознати вриједност бркуље и помоћи у њеном оживљавању, како би традиција и мир Кнежева наставили да живе и у будућности.

Причу о Мићи погледајте у прилогу Нове БХ: