Младен је дуги низ година био познат у свом малом мјесту по својој страственој љубави према алкохолу. Сваки дан би завршавао у локалним кафанама, проводећи сате и сате за шанком, окружен пријатељима, флашама и чашицама различитих алкохолних пића. Његова страст према алкохолу била је дубоко укорјењена, а његова способност да попије велике количине алкохола била је готово легендарна у кругу пријатеља. Међутим, ниједан од њих није могао предвидети да ће се једна судбинска ноћ промијенити Младенов живот из корјена, пренос Нај жена.
Те вечери, Младен је попио више него обично, а повод је био славље у Аранђеловцу. Било је прошло десет година откако се развео од своје супруге, а на тој истој слави срео је своју бившу свастику, рођаку своје бивше жене. Након неколико чашица алкохола, разговор између Младена и бивше свастике почео је постајати све интимнији. Можда је то била комбинација емоција, алкохола и судбине, али на крају те ноћи Младен и бивша свастика су донијели изненађујућу одлуку - одлучили су се вјенчати.
Када се ова вијест проширила по мјесту, родбина и пријатељи Младена су били у потпуном шоку. Нису могли да вјерују да се нешто такво заиста догодило. Како су долазили до сазнања о Младеновој изненадној одлуци, изражавали су невјерицу и невјероватно изненађење. Али оно што је највише изненадило све, било су ријечи које је Младенова мајка упутила свом сину.
Младенова мајка, старија госпођа која је свој живот посветила бризи о сину, није могла сакрити своју забринутост и тугу. Без обзира на све Младенове мане и слабости, она га је вољела дубоко и неизмјерно. Када је сазнала за његову одлуку да се ожени бившом свастиком, није могла да обузда своје емоције. Сузе су јој кренуле низ образе док је изговарала ријечи које ће Младен дуго памтити.
"Сине," рекла је тихо и с болом у очима, "желим ти срећу у животу, али нисам сигурна да је ово прави пут. Молим те, размисли поново прије него што донесеш коначну одлуку."
Ове ријечи Младенове мајке нису биле осуђујуће, већ испуњене бригом и пажњом према свом сину. Његова одлука је оставила све у шоку, али једино је мајка успјела изразити дубоку забринутост и бригу за његову будућност.
Младен је остао затечен, али осјећао је тежину мајчиних ријечи. Иако се одлучио за брак са својом бившом свастиком, ове речи су му остале урезане у памћењу као подсјетник да љубав не би требало да буде заснована на тренутном стању ума или алкохолу, већ на истинским осјећањима и разуму. Овај необичан догађај оставио је дубок траг у Младеновом животу, подсјећајући га да доноси одлуке пажљиво и промишљено, без обзира на то колико био занесен тренутком.
"Душмани желе да вас раставе. Ви сте као створени једно за друго. Желим вам сву срећу, а на зле језике не обраћајте пажњу", понављала је Младенова мајка те ријечи у својој глави док је гледала свог сина и његову нову супругу како изговарају судбоносно "да" на вјенчању. Њен глас био је испуњен бригом и жељом за срећу свог сина, али дубоко у себи осјећала је и страх да ће ова брза и импулзивна одлука донијета под утицајем алкохола имати посљедице.
Ускоро након вјенчања, ствари су почеле нагло и драматично да се мијењају. Младен се пробудио из еуфорије вјенчања и почео схватаати да је одлука коју је донио била огромна грешка. Његова нова супруга, чији је карактер током брака постао видљивији, показала се као тешка и захтјевна особа, с којом је тешко комуницирати. Умјесто хармоничног и срећног брака, Младен се осјећао као да је упао у замку.
Њихове разлике у ставовима, интересима и начинима живота постајале су све очигледније сваког дана. Свађе су постајале учесталије, а комуникација је постајала све тежа. Младен је био заробљен у браку који није желео и није знао како да се носи са ситуацијом. Био је суочен с тешким избором између останка у браку који му није доносио срећу или одласка и суочавања с посљедицама развода.
Његова мајка, која је била присутна током вјенчања, није могла сакрити своју забринутост. Сјећала се својих ријечи упућених сину и осјећала је дубоку тугу што се њен страх остварио. Међутим, њен однос према сину није се променио. И даље га је подржавала, слушала га и пружала му утеху колико је могла.
Младенова прича служи као подсјетник да љубав не може бити заснована само на тренутном осјећају или импулсивној одлуци. Да би брак био успјешан, потребно је много више - разумијевање, комуникација, компромиси и заједнички рад на рјешавању проблема. Младен је научио на тежи начин да брак захтјева озбиљну припрему и промишљену одлуку. Сада је суочен с изазовом рјешавања својих проблема у браку или одласком, али без обзира на исход, научио је вриједне лекције о љубави и одговорности.
На крају, након дугих расправа, Младен и његова супруга су се договорили да се ипак разиђу. Иако је била тешка одлука, сви су се сложили да је то најбоље рјешење за њих. Родбина и пријатељи су били сретни што су Младен и бивша свастика напокон ријешили своје проблеме, те да се живот наставља даље.
Али је Младенова мајка то најгоре поднијела. Једва је преживјела тежак срчани удар и одлучила је да прекине комуникацију са својим сином, јер, како каже, обрукао је за читав живот, а на крају није остао са том особом, преноси Нај жена.
.webp)
