У срцу Црне Горе, на висоравни Острогу, ушушкано је светилиште познато по небројеним чудесним исцјељењима и надахнућима – манастир Светог Василија Острошког.
Вјерници, и то не само православни, свакодневно долазе у Острог да би се помолили над моштима Светог Василија Острошког, а приче о чудима и исцјељењима постају готово свакодневна прича, нарочито када медицина више нема одговоре.
Прије 20 година, породица Младена Тешановића из Лијевча суочила се с најтежом животном борбом. Њихов тада четрнаестогодишњи син Младен, нагло је губио вид, што га је одвело скоро до потпуне сљепоће. Очајни родитељи кренули су пут Црне Горе у потрази за чудом, за надом коју су само искрена молитва и вјера могли пружити.
– Младен је видио на лијево око само 13%, а на десно свега 10% – присјећа се отац Милосав за АЛОонлине. Упркос посјетама специјализованим клиникама, нада је нестајала.
– Нисмо више знали шта да радимо. Дијете нам је пред очима губило вид, а ми смо били беспомоћни. Медицина је дигла руке, а нама је једино преостало да се молимо.
Са мало новца у џепу, породица Тешановић стигла је на Острог, спремна положити све наде у молитву светом Василију.
– Чекали смо отприлике три сата да уђемо у манастир гдје се налазе мошти и да се помолимо. Казао сам монаху да имам само двадесетак марака, на шта ми је одговорио да то није важно већ је важна наша истинска жеља за оздрављењем сина и вјера у Светог Василија и Господа – каже Тешановић.
Одлучио је придати светитељу све што има, укључујући и стари позлаћени џепни ножић свог дједа, симбол који је носио посебно значење за њихову породицу деценијама.
Чудо је услиједило…
– Ујутру ме супруга пробудила јецајући и рекла ‘иди у Млађину собу, десило се чудо.’ Младен је сједио на кревету и држао исти џепни ножић који сам придарио. Мој Младен је прогледао. Тад сам бризнуо у плач као мало дијете… Не могу објаснити емоције које су ме обузеле, извините – прича Милосав, преплављен емоцијама и чудом које се догодило.
Данас, Младен Тешановић живи нормалан живот без потешкоћа са видом, свједочећи о чуду које му је подарио свети Василије Острошки. Његова прича није само свјетионик наде за оне који су изгубили вјеру у медицину, већ је подсјетник на снагу вјере и чуда која се могу догодити када се срце испуњено вјером обрати светитељу у потрази за помоћи.
