Душа и срце су ми напокон испуњени, прича ово Ацо Карановић који се након 20 година живота у Америци вратио у Сводну код Новог Града. Имао је тамо добро развијен посао са камионима, али све то није било довољно за срећу.
Једина жеља била је да ужива у свему ономе, што како каже може да пружи само Република Српска.
"Ја се лично осјећам јако срећно што живим са природом. Велики сам заљубљеник у природу, поштујем је, волим је. Пошто је било фарбања, вожње камиона, те свакакве хране што би рекли "џанк фуд", сад сам пронашао свој свијет гдје здраво живим, једем, пијем изворску воду, птице око мене пјевају. Мој живот је у новом смислу, ја сам сретан", прича нам Ацо.
Узгаја Ацо у Сводни и скоро све врсте воћа. Најзаступљенија му је боровница. Има и башту о којој брине супруга Мира. Прича и да овдје с радошћу пече печеницу, а то у Америци није могао безбрижно да ради.
"Ja сам пекао прасе, тачније заклао прасе. Ја знам да је то за њих чудно, склонио сам са комбијем, сакрио. Нека дјевојчица комшиница, она каже јесте ви то чико "дога" заклали. Рекао сам о не. Непознато им. Онда кад ложиш ватру, непознато им, ако печеш ту печеницу ватрогасци хоће да дођу шта се дешава, није то тај живот, наши обичаји које ми волимо које гајимо", каже Ацо.
Слобода коју има наша држава, нема је нигдје, додаје Карановић. У Америци су му остали син и снаха, али каже он о повратку тамо не жели ни да помисли.
"Не би се никад вратио тамо", поручује Ацо.
