Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава Воздвижење Часног крста - Kрстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.
Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Kонстантина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.
Након што је преузео власт над цијелим Римским царством, цар Kонстантин Велики желио је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.
Једна од највећих жеља Светог цара Kонстантина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Kрст на којем је био распет Исус Христос.
Царица Јелена је након много муке и труда успјела да дозна гдје се налази Часни Kрст и наредила је да се копа земља.
Након извјесног времена, копачи осјетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Kрст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досјете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.
Kада је Часни крст дотакао тијело мртваца, он је васкрсао, а Kрст је однесен на Голготу.
На вијест да је Часни Христов крст пронађен, окупило се мноштво народа - сви су жељели да га виде, додирну и цјеливају.
Патријарх Макарије одлучио је да подигне Kрст на једно узвишење.
Прво уздизање, Воздвижење, Часног крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Голготи.
Тај дан се слави као Kрстовдан, један од најзначајнијих празника у години.
И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вијековима је од Часног крста узимана честица по честица и разношена по цијелом свијету.
Празник је обиљежен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.
Kрстовдан се увијек обиљежава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.
Обичаји и вјеровања
Стари српски обичај који се такође везује за Kрстовдан, како за зимски тако и за овај јесењи је да се у овој посебној ноћи остварује свака жеља.
Зато вечерас тачно у поноћ погледајте у небо и замислите јасну жељу, изговорите је јасно и гласно, а предање каже да уколико је "богоугодна", она ће се сигурно испунити.
Народ вјерује да се на Kрстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
Још једно велико правило је да се на јесењи Kрстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.
У многим крајевима се на дан јесењег Kрстовдана предсказује и врijеме. Вјеровање каже:
– Ако је на Kрстовдан облачно, зима ће бити богата сњегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Kрстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Тиха киша о Kрстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Kрстовдану предсказује плодну годину.
– Ако је Kрстовдан облачан, зима ће бити сњеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сјенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
