Тужна и тешка судбина Срба у Херцеговини, почела је у Коритима 1941. године. Усташе су почетком јуна у тамошњу јаму бациле више од 130 мјештана. Милош је тада имао свега годину дана, оца запамтио није.
"Ја никада у животу нисам рекао тата, то недостаје и недостајаће увије", каже Милош Сворцан, потомак.
Најмлађа жртва је имала свега 14 година. Корићани су прво затварани, везани, неки мучени убијани а неки живи бачени у јаму. Злочин су починиле комшије из села преко брада, муслимани из Фазлагића куле. 83 године касније овај Корићани памте.
"Нарочито ми млади да се што више трудимо да одржимо сјећања јер не смијемо да заборавимо. Кажу треба опростити али се не смије заборавити", каже Трифко Носовић, мјештанин.
"Гријех би било да се ово заборави, то су недужни људи који никоме нису ни сметали, једином су могли помоћи, а никоме сметали нису", каже Милош Сворцан, потомак.
Корита су била богато село. Богатство се огледало у бројности становништва, до данас се опоравили нису.
Корићка јама је прво масовно стратиште Срба у Херцеговини. Нажалост није једино.
Зато је у Требињу формирана и радна група под називом „Херцеговачке јаме и усташки злочин геноцида“. План им је објавити монографију са свим именима страдалих. Посебан план тиче се баш Корита.
"Да на Корићкој јами буде направљен и музеј свим жртвама усташког злочина геноцида у Источној Херцеговини и евентуално да ту буде и централно обиљежавање страдања Срба у Другом свјетском раду Источне Херцеговине", каже Неђо Ћебеџија, историчар из Требиња.
"Корићка јама је светиња и она као таква не смије никада да се заборави да се препусти забораву и ми морамо да учимо нова поклања нове генерације шта се десило да се то њима исто не би поновило", каже Никола Бајовић, замјеник начелника Билеће.
Неки старији подаци кажу да је у Другом свјетском рату на подручју Херцеговине било 108 стратишта и око 7.000 жртава. Најстрадалније мјесто у цијелој Херцеговини били су Пребиловци.
