Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Теодорову суботу, прву у Васкршњем посту.
На Тодорицу, како се још назива овај дан, у цркву одлазе да се исповиједе и причесте дјеца, стари, болесни, односно они који не могу да издрже дуготрајни пост.
Слави се и као крсна слава, а за Светог Теодора вјерује се да је заштитник стоке, нарочито коња.
Свети Теодор Тирон био је војник који је одбио да учествује у прогону хришћана, чак је јавно признао хришћанску вјеру, због чега је мучен и на крају жив бачен у огањ.
Обичај је да се прве суботе у великом посту спрема кољиво, односно жито, као спомен на велико чудо којим је свети Теодор Тирон сачувао и спасао хришћански народ од зле намјере цара Јулијана, који је наредио управнику Цариграда да свим хришћанима који су се придржавали Великог поста храну са пијаце тајно поспе крвљу.
Али јавио се Теодор Тирон тадашњем архијереју и рече му да народ једе само кољиво са медом.
Хришћани у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог.
И од тада па све до сада, правовјерни у цијеломе свијету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог поста успомену на ово чудо, и поштују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божије о хришћанима и помоћ Светог великомученика Теодора.
Наши обичаји
Према обичајима, хришћани на тај дан кувају жито које освећују у цркви и тако прослављају Светог Теодора, који је касније постао светац и великомученик.
На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице и као заштита од змија).
Жене на Тодорову суботу не смију да перу косу, у кући се не смије палити ватра (јер демони не воле дим), а дјецу треба окупати прије коњских трка.
Поред тога, Срби у Војводини вјерују да ноћу уочи светог Тодора јашу поворке бијелих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји вјеровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.