Путовања у Европи, посебно она која укључују вожњу камионима, на први поглед могу изгледати као посао из снова.
Многи сматрају да возачи камиона уживају у великим платама и авантурама широм континента. Међутим, иза тих плата крије се свакодневна борба с усамљеностима, физичким напорима и психолошким изазовима. Звонко Трифуновић, возач камиона из Србије, имао је прилику да искуси све то на својој кожи. Његово искуство одражава стварну, мање гламурозну страну живота на путу.
На непрестаним, исцрпљујућим путовањима кроз цијелу Европу, Звонко Трифуновић, возач камиона из Србије, провео је више од годину дана у малим кабинама свог возила. Иако зарађује више него што би могао код куће, оно што доживљава на путу често није једноставно, а ни угодно.
Многи мисле да су возачи камиона у Европи на високом нивоу – с великим платама и луксузним условима. Међутим, Звонко тврди да иза тих привидних предности стоје огромна одрицања, преноси "Мондо".
Живот возача камиона подразумијева константну усамљеност, физички и психички стрес, те дуготрајна путовања која могу постати исцрпљујућа. Звонко је возећи хладњаче и цераде кроз разне европске земље имао прилику да заради око 2.000 евра мјесечно, али цијена коју је платио била је много већа од новца који је зарађивао.
"Ово није живот који бих препоручио“, каже Звонко.
Сматра да већина људи који се одлуче на овакав посао нису мотивисани авантуром, већ нуждом да осигурају бољу зараду него што би имали код куће.
"За многе, одлазак у иностранство је посљедња опција“, објашњава.
Током својих тура, Звонко је прошао кроз Њемачку, Аустрију, Белгију, Француску, Италију, Шведску и многе друге земље, но услови у кабини камиона нису били лако подношљиви. Туширање на бензинским пумпама и спавање у малим, скученим просторима постали су свакодневица.
Звонко истиче да је најгори дио цијеле ситуације била усамљеност, нарочито јер је била удаљеност од породице која је била неиздржива.
“Дијете ми је одрасло док сам био на путу, као да сам био одсутан годинама”, присјећа се.
Током година на путу Звонко је научио много о правилима и законима ЕУ. Возачи могу управљати возилом по девет сати три пута седмично, док су у суботу ограничења строжа. Али без обзира на та правила, проблеми с паркирањем и чекањима на границама нису били ријеткост. Звонко се присјећа ситуације када је морао провести два сата скупљајући кромпире након што су сандуци у његовом камиону пали током вожње.
Иако постоје бројне неугодности, најважнија ствар за Звонка била је добра комуникација с матичном фирмом. Сви проблеми, укључујући несреће на путу, били су брзо ријешени.
“Ако се догоди нешто, једноставно пријавите фирми, све је осигурано, а најважнија ствар је да нико не страда”, каже Звонко.
Али, ни велика плата и многе понуде, попут оне од белгијске компаније која му је нудила 3.600 евра мјесечно (око 7.000 КМ), нису биле довољне да Звонко поново сједне за волан камиона.
"Нема шансе. Више не бих ишао“, закључује Звонко, сјећајући се свих негативних страна овог посла.
