Иса Пашалић из Зенице се, упркос образовању и пословним понудама за рад у Америци, одлучио вратити у у БиХ.
Овај 24-годишњак основну школу је завршио у Зеници, након чега му се указала прилика да своје школовање настави у Америци. Тамо је на Универзитету Lewis&Clark у Портланду стекао диплому психолога.
"Уколико бисмо имали добре оцјене, добили бисмо стипендију која је покривала смјештај, храну, путовања, школовање. Имали смо загарантован студентски посао, који је био у склопу стипендије. Дакле, да бисмо добили новац од стипендије, дио њега морамо зарадити. Сврха је да нас подстакну да радимо", започео је своју причу за Рахатланд Иса Пашалић.
Одлука да оде у Америку, како каже, није била тешка. Међутим, како наводи, доживио је културолошки шок одмах по слијетању.
"Одлука о одласку није била тешка. Радовао сам се томе да упознам Америку, друге људе и њихову културу. Моменат у којем сам се заправо уплашио је био када сам тек слетио у Америку. Нисам познавао основне ствари, на примјер, како функционише инфраструктура, нисам имао никога ко ми је то могао објаснити. Био сам збуњен, није ми ништа било јасно", додаје он.
Пашалић је у Америку дошао у доба корона вируса, што му је, како наводи, тешко пало.
"То су били тешки моменти. Дочекали су нас с маскама, нису се ни руковали с нама. У соби нисам имао цимера и већину сам времена заправо био сам", појаснио је Пашалић.
Разлике у образовном систему
Он наводи како постоје бројне разлике у образовном систему у Босни и Херцеговини и Америци. Студенти у Америци, како каже, "сами размишљају".
"У Америци нема учења напамет, што је мени у потпуности одговарало. То је заправо нешто што ме фрустрирало у току образовања у БиХ. По једном семестру у Америци сам имао четири предмета, а већина наставе се заснивала на писању есеја", појашњава Пашалић.
Пашалић признаје да се у Америци ипак није уклапао, иако је било фактора који су му одговарали више него у БиХ.
"У Америци се превелик акценат ставља на рад. Тамо је немогуће дружити се с неким, ако то нема неку радну позадину. Уз сав тај претјерани рад, не успијева се направити ништа додатно што је лијепо за друштво. Нисам се проналазио у томе", нагласио је.
Тако се након завршених студија вратио у Босну и Херцеговину са намјером развијања новог приступа психологији. Открио је како би му да је остао у Америци, плата била око 3.500 долара мјесечно.
"Иако то звучи у БиХ звучи много, није. Када упоредите стандард живота, то је као у БиХ плата од 800-1000 КМ. То би било довољно само да се преживи", појашњава.
Квалитет живота у БиХ је, признаје он, много бољи. Његова замисао је радити овдје и знање које је усвојио кроз амерички образовни систем пренијети кроз рад у својој домовини.
''Ја не сумњам да је могуће успјети овдје. Знам шта радим, какво је моје знање и идем ка томе'', закључује.
