Кроз бројне патње приказан је тежак положај жена у српском патријархалном друштву, те се проговорило о ономе о чему се вијековима шапутало, а то су обичаји који су обиљежили генерације и стварали искривљене слике друштва, а обичај који је био најстрашнији и најјезивији за сваку младу жену је снохачење.
Српски народ има дугу историју и традицију, па када погледамо иза себе знамо за многа правила и обичаје који у Србији постоје још из периода паганских Словена, преко доба Немањића, па све до Турака. Како се кроз историју много тога мијењало, почевши од вијековног ропства, преко бројних ратова и страдања, измијенила су се и многа вјеровања, али и обичаји који су се практиковали у одређеним периодима.
Међутим, поред тих дивних традиционалних начела и значајних народних обичаја, српски народ је имао и неке који су за сваку осуду. Управо је међу њима и снохачење један од српских обичаја који се тиче интимних односа, а који се, на срећу, више не практикује данас.
Шта је снохачење?
Снохачење подразумијева интимни однос између свекра и снаје и обичај потиче још из доба Јужних Словена. Чин се упражњавао углавном због сексуалне незрелости или одсуства сина. Обичај је успостављен 1878. године, а кажу да је трајао све до повлачења Османског царства са домаћих простора, и да је искоријењен тек крајем Другог свјетског рата.
Тврди се да је био распрострањен на подручју Поморавља и у Врању и да је настао из “чисто практичних разлога” и преносио се с кољена на кољено, пише Блиц Жена.
Наиме, када би се малољетни младић оженио старијом, одраслом женом у том случају би отац обављао брачну дужност. Често су се рађала и дјеца из односа између свекра и снаје, а снохачење би упражњавали до синовљевог пунољетства.
.webp)
