Ово су обичаји и велики дани које морамо испоштовати сљедеће недјеље

Управо због те величине, и сама припрема за овај празник траје недјељама, а свој врхунац достиже у Великој или Страсној недјељи, која претходи Васкрсу, многи је зову и Страдална.

Ово је седмица у којој се сабира све - вјера, традиција, тишина, нада и обнова. Седмица која не почиње слављењем, већ скрушеношћу, како би нас припремила за радост која слиједи.

Велики понедјељак - почетак страдања

Велика недјеља почиње Великим (или Страсним) понедјељком. Тог дана, Христос је по предању протјерао трговце из храма и наговијестио свој крај. За вјернике то је дан тиховања и појачаног поста. У народу, овај дан означава и почетак озбиљних припрема за празник - куће се чисте, душа се смирује.

Интересантно је да се овај назив везује и за то што се према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој котлини у овој недјељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову постоји назив и страшна недјеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном вјеровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке.

Велики уторак - дан мудрости и опомене

У црквеном календару, Велики уторак посвећен је причама које Исус изговара својим ученицима - о десет мудрих дјевојака, о посљедњем суду. Вјерници се подсјећају на важност бдења, мудрости и спремности за долазак Господа. У неким крајевима, строго се постило - само вода или кафа у малим количинама.

Велика сриједа - дан издаје и тишине

На овај дан, Јуда Искариотски одлучује да изда Исуса за 30 сребрника. Због тога је сриједа дан тишине и суздржавања. У народу је познато да се тада не узима игла у руке - жене не шију, не плету. У Неготинској крајини, брала се биљка буријан, за коју се вјеровало да штити од зла.

У богослужбеним пјесмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак), и носе се црне одежде. Прије Литургије, свештеник чита молитву: “Владико многомилостиви…”, која се током читавог Великог поста чита на крају Великог повечерја.

Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине велике поклоне до земље.

Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња.

Обичаји кажу да код куће дан треба провести у миру и у молитвама. Дозвољено је да се обављају кућни послови, али се савјетује да се избјегавају весеља и да се ништа не прославља. Дан треба да прође у ишчекивању Васкрса.

У кућама у жалости, јаја се већ тада фарбају - али црно, такозвани “калуђери”.

Велики четвртак - дан Тајне вечере и опроштаја

На Велики четвртак, Христос пере ноге својим ученицима и вечера са њима посљедњи пут. У црквама се служи литургија. Овај дан је посебно важан - тада се започиње фарбање ускршњих јаја, традиционално прво у црвену боју, која симболизује Христову крв.

У неким крајевима жене су одлазиле на ријеке, палиле свијеће на даскама и пуштале их низ воду - обред посвећен душама преминулих.

Такође, сматрало се повољним да се тог дана сије бостан - вјеровало се да ће успјети и донијети плодну годину.

Велики петак - дан бола, тишине и најстрожег поста

Најтужнији дан у хришћанству. Тог дана, Исус је разапет на крсту. У црквама се не служе литургије, већ се чита Јеванђеље о Христовом страдању. Ово је дан потпуног уздржавања - ни храна, ни весеље, ни рад.

У народу се вјерује да се тог дана не смије ни земља дирати - ништа се не обрађује. У многим мјестима тада се фарбају јаја, а прво црвено јаје се чува као чуваркућа.

Велика субота - дан тихе наде и припреме

Велика субота је дан када је Исус почивао у гробу. То је вријеме тихе молитве и припреме за радост Васкрса. У неким крајевима, тог дана се мијеси свечани хљеб - ускршњак, украшен босиљком и јајима, најчешће једним бијелим у средини. Тај хљеб се носи на освећење и касније користи у обредима даривања.

У Херцеговини и Босанској крајини, јаја се тог дана фарбају искључиво црвено - боја васкрсења.

Васкрс - празник васкрсења и живота

На Васкрс, Христос је васкрсао из мртвих. Тај тренутак је основа хришћанске вјере и симбол вјечног живота. У зору Васкрса, вјерници се поздрављају ријечима:“Христос васкрсе!” - “Ваистину васкрсе!”

Прва јаја се туцају, укућани и гости дарују једни друге, а празнична трпеза бива богата и весела. Празник траје три дана - недјељу, понедјељак и уторак - током којих се слави живот, породица и нова нада.

Ако планирате да испоштујете традицију, Велика недјеља није само припрема дома, већ и душе. Сваки дан носи своју поруку, свој разлог и своју симболику - од тишине до васкрсне радости. Поштујте те дане са дужним поштовањем, јер управо кроз њих Васкрс постаје оно што јесте - празник побједе живота, преноси Она.рс.