Празници се ближе, а за прасетину, једну од омиљених ставки на трпези, грађани у Српској ће морати издвојити најмање десет марака по килограму живе ваге, колико ових дана кошта и јагњад.
Прасеће печење неизоставни је дио трпезе за Васкрс, али и главно јело за Ђурђевдан, једну од најчешћих слава код Срба, што ових дана повећава потражњу за свињама, чији је фонд и даље десеткован због афричке куге, која је протеклих година опустошила фарме.
Предсједник Удружења узгајивача свиња Републике Српске Мишо Маљчић казао је за "Глас" да цијене прасади у Европској унији тренутно расту, што ће се рефлектовати и на домаће тржиште, јер је због хладноће каснило пуњење товилишта.
"Како дани буду одмицали, све теже ће бити испунити захтјеве како това, тако и печењара. Појава слинавке и шапа у Европи и увођење мјера ће вјероватно утицати на већу потражњу домаћих производа“, рекао је Маљчић.
Додао је да ће прасад код узгајивача пред празнике коштати десет марака по килограму живе ваге, док ће цијена код препродаваца сигурно бити и виша.
"Килограм живе ваге тренутно се креће између седам и осам марака. Како би се на вријеме обезбиједили грађани већ сада резервишу прасад за Васкрс и славе које предстоје“, рекао је Маљчић.
Килограм прасећег печења у печењари "Царство" у Бањалуци пред празнике ће коштати 35 марака, за три марке више у односу на тренутну цијену.
"Наруџбе за печење су увелико почеле. Прасад купујемо и држимо код себе те по потреби кољемо и печемо. За чишћење, печење и преглед прасета до 40 килограма тренутно је потребно издвојити 75 марака. Међутим, све више грађана наручује по два три килограма печења, односно неколико овала меса. Килограм прасећег печења у малопродаји тренутно је 32 марке“, казали су у овој печењари.
За разлику од свињогојства, понуда узгајивача оваца никада није била боља, док потражња, кажу, није на задовољавајућем нивоу.
Предсједник Удружења узгајивача оваца и коза Републике Српске Милан Ћирић каже за "Глас" да јагњад већ неко вријеме кошта десет марака по килограму живе ваге те да не планирају претпразничну корекцију, јер их готово више нико не купује за Божић или Васкрс.
"Понуда није никад била боља. Таман половином априла јагњад стиже. Међутим, сада мало ко узима јагње од узгајивача, грађани углавном оду у печењаре купе два-три килограма меса и то је то“, казао је Ћирић.
Додао је да су домаћинства прије имала много више чланова, због чега им је и цијело јагње било мало, а данас се све свело на три-четири особе, којима је пуно и овал меса.
"Главно тржиште нам је ФБиХ. Без обзира на то што не славе Васкрс и Ђурђевдан, због првомајских празника дијаспора долази кући. Највише посла свакако имамо током јула и августа, када они почну долазити на годишњи одмор, тада продамо све што имамо“, истакао је Ћирић.
Овчарска производња, каже он, већ дуже вријеме иде силазном путањом, јер је мало ко спреман да се жртвује и ради толико, плус што исплативост није никаква.
Заштита
Милан Ћирић истакао је да посљедњих 30 година нико није покушао да заштити домаћу производњу осим Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, које је предузело низ мјера.
"Довољно је само рећи да је наше министарство заслужно за увођење узимања узорака крви од животиња на граници, што у посљедњих 30 година увозницима нико није смио ни споменути“, казао је Ћирић, додајући да болести попут слинавке и шапа те афричке куге долазе из иностранства.
