Парастос српским жртвама у Факовићима, правде ни на видику

Цвијеће на спомен обиљежје положиле су делегације општина Братунац и Сребреница, Борачке организације Братунац, Удружења логораша регије Бирач, као и Удружења несталих Братунац-Сребреница, те Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца и Сребренице.

Предсједник братуначке Борачке организације Зоран Гвозденовић рекао је да су муслиманске хорде из Сребренице побиле 25 мјештана, углавном цивила у Факовићима и околним засеоцима од којих је већина сахрањена у Бајиној Башти у Србији јер, због борбених дејстава, није било могућности да се сахране на сеоском гробљу у Факовићима.

Гвозденовић је истакао да је изграђен и 2023. године откривен споменик погинулим у гробљу у Факовићима за трајно сјећање и незаборав на српске жртве из овог села.

"На споменику је 49 имена погинулих и убијених бораца и цивила из Факовића и околине у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је 25 погинуло на данашњи дан 1992. године", рекао је Гвозденовић новинарима.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца Радојка Филиповић подсјетила је да је 20. априла 1992. године почело етничко чишћење Срба у средњем Подрињу.

Етничко чишћење настављено је током љета када је убијен велики број српских цивила и опљачкана и спаљена бројна српска села, па све до 5. октобра када су опљачкани и спаљени Факовићи и Бољевићи, а 25 мјештана, Срба убијено.

Она је истакла да су већина убијених били цивили, а међу њима осам жена, те да се старац Данило Ђурић још води као нестали.

"За припадницима 28. дивизије из Сребренице, којом је командовао Насер Орић, који су у ово село упали у подне убијајући све што стигну, док је становништво радило на њивама, ишли су муслимански цивили и пљачкали све што су могли понијети, а непокретну имовину палили. Нису поштедјели ни српску цркву коју су опљачкали, оскрнавили и запалили", рекла је Филиповићева.

Према њеним ријечима, служењем парастоса и прислуживањем свијећа одаје се почаст страдалим, његује сјећање на њихове жртве и преноси млађима истина о страдању Срба овог краја у три рата у 20. вијеку да им се то не понови.

Филиповићева је истакла да за муслиманске злочине над цивилима у Факовићима, као ни за остале у средњем Подрињу почињене над Србима, нико није одговарао због пристрасности правосуђа БиХ.

"Безброј изјава и свједочења је дато, али нажалост, нико није одговарао за злочин и убиства цивила и та неправда посебно боли породице жртава", навела је Филиповићева.

У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и попаљено око 200 српских кућа, од којих трећина није обновљена.

Петог октобра 1992. године муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села, након јутарњег напада на село Магашиће сјеверозападно од Братунца, тежиште акције усмјериле су на други крај братуначке општине, према српском селу Факовићи, гдје су извршиле упад убијајући све што су стигле.

Тиме је настављено етничко чишћење српског становништва са простора средњег Подриња започето у априлу те године и настављено наредних мјесеци прогоном, убиствима и пљачком свега што је српско у братуначкој и сребреничкој општини.

Након Магашића, Загона, Лознице, Гнионе, Осретка, Вијогора, Ратковића, Брежана, Залазја, Саса, Крњића, Подравања и многих српских заселака у братуначкој и сребреничкој општини, муслиманске снаге су се спустиле до Факовића како би изашле на Дрину, потпуно уништиле српски народ и имовину одсијецајући Братунац и Скелане од осталих дијелова Републике Српске.

Убијено је 25 мјештана од којих је већина запаљена и масакрирана. Најстарија жртва био је осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чији посмртни остаци нису пронађени.

Становништво је спас нашло повлачећи се према Дрини и сусједној Србији.

Као и приликом претходних упада и покоља у српским селима, припадници муслиманских оружаних снага након убијања мјештана, опљачкали су покретну и попалили непокретну српску имовину у Факовићима.