Large banner

Коментари:

0

Подијели:

Петорица браће из Русије крштена у Републици Српској

14.08.2025

18:41

Петорица браће из Русије крштена у Републици Српској
Фото: Дервентски лист

Саборни храм Успења Пресвете Богородице

Д‌јечаке Влада, Леонида, Павела, Вадима и Милоша, осим братске љубави, заједничких несташлука и родитељске пажње, вежу и нити свете тајне крштења којој су приступили у једном дану у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти.

Петорица браће од којих је најстарији десетогодишњи Влад, затим осмогодишњи Леонид, четворогодишњи Павел и двоипогодишњи Вадим и Милош, синови су Дервенћанке Ане и Сергеја Лихтнера, поријеклом из Русије.

Идеју да синове крсте заједно и то у њеном родном граду, како је објаснила мајка Ана, одавно гаје, а уједно су жељели и да се црквено вјенчају и да тим поводом окупе родбину и пријатеље у Дервенти.

"У родној Дервенти сам завршила основну школу, а потом сам се преселила у мјесто у околини Минхена, гд‌је сам касније и упознала садашњег супруга Сергеја и гд‌је смо свили породично гнијездо. Наша жеља је била да д‌јецу крстимо у Дервенти, али се једноставно некако није поклопило. Одлучили смо да овог љета остваримо ту жељу, а и Сергеј, чији родитељи су православци, се такође крстио, неколико дана прије д‌јечака", испричала је Ана за "Дервентски лист".

Додала је да је ово уједно била прилика да окупе своје најмилије у Дервенти.

"Хтјели смо да окупимо породицу, пријатеље и све наше драге људе који нису имали прилику да нас посјете, у Дервенти, проведемо лијепе тренутке и покажемо љепоте мог родног града. Идејом заједничког крштења наших синова, што је доста необично, сви су били одушевљени. Ја сам се највише плашила како ће д‌јечаци то све поднијети, да ли ће бити немирни у цркви, али су били заиста добри", казала је мајка Ана.

Осим чланова породице, још од прве посјете Дервенти 2010. године, Дервентом и Дервенћанима одушевљен је и Сергеј.

"Од првог доласка све ми се свид‌јело у Дервенти, сви су ме прихватили и учинили да се осјећам добродошлим. Ја сам поријеклом из Сибира, а менталитет људи у Дервенти доста подсјећа на Русе, тако да се осјећам као код куће", рекао је Сергеј.

Истакао је да му није било тешко савладати ни српски језик како би се што боље уклопио.

"Што се тиче језика, има доста истих ријечи, можда се другачије изговарају, али рекао бих да су слични језици. И старији д‌јечаци говоре српски, док млађи разумију, али највише се користе њемачким језиком", додао је он.

У њиховом породичном дому, како је објаснила мајка Ана, осим три језика, свакодневицу испуњава граја и врева, али и сложност и послушност.

"Обзиром да сам већину времена сама са њима, свакодневица је турбулентна, али све се договарамо. Старији д‌јечаци свакако често 'прискоче' у помоћ да причувају браћу, а у Њемачкој имам помоћ и од маме, што је доста значило када су дошли близанци, док у Дервенти, мој тата често помогне", казала је Ана истакавши да планови ове породице укључују и њен родни град.

"Иако смо у Дервенти само за вријеме одмора, сви јако волимо да ту проводимо вријеме. Сергеј често помиње, иако бих ја вољела да се преселимо и сада овд‌је, да ћемо у Дервенти да уживамо пензију", рекла је Ана.

Крштење и црквено вјенчање Лихтнерови су изабрали да буде обављено у Саборном храму у Дервенти, а обред је обавио свештеник Љубиша Новић.

(Дервентски лист)

Large banner