Са данашњим даном почињу Некрштени дани, а који сваке године трају од 10. до 19 јануара, тачније до Богојављења. Српска православна црква током ових дана придржава се једног правила које током овог периода треба испоштовати.
Некрштени дани назив су добили јер Исус Христ тада још није био крштен, док у народу постоји и вјеровање да током тих дана из куће не ваља излазити од првог мрака, па све до свитања. Сматра се, наиме, како казује даље народно предање, да тада ноћу вребају опасне, нечастиве силе које излазе из земље, која је тих дана јануара отворена.
Вјерски аналитичар Драшко Ђеновић у разговору за "Телеграф.рс" говорио је о Некрштеним данима, као и о старом вјеровању које постоји у нашем народу, па истакао како оно нема библијско и црквеном упориште, па да тако нема мјеста за страх од демона и осталих мрачних сила, а о којима су у нашем народу преношене застрашујуће приче годинама уназад.
"Нема разлога за страх. Ради се о народном вјеровању које нема упориште у библијској науци. Некрштени дани су период када Исус Христ није крштен. Крштен је тек 8. дана. Вјерује се да је због тога земља отворена, да мртви излазе, демони, нечастиве силе, некрштени, а излазе од кад се смрачи, па све док не сване, односно, док пијетлови не запјевају", објаснио је на почетку Ђеновић.
Ђеновић даље говори да хришћани вјерују да, ако је Бог са њима, ко ће онда бити против њих, те да мјеста за страх или сујеверје нема. Такође, објаснио нам је овом приликом и да ли у Српској православној цркви постоје одређена правила којих се треба придржавати док трају Некрштени дани.
"Не постоје нека специјална правила, једино то да се избјегава у појединим црквама да се дјеца крштавају, али и то није свуда, и тога, на примјер, нема у руској православној цркви. Свакако, уколико је морање, дјеца се свакако крштавају и не гледа се да ли су у току Некрштени дани или не, јер се придржавају правила да 'без крштења нема спасења'", додаје.
Додаје како у мрачне силе у Србији посебно вјерују становници влашких крајева, односно, у Неготину, Петровцу на Млави и другим околним мјестима, док их у Војводини готово и нема.
"Таква вјеровања, као што сам већ рекао, немају упориште. Проблем је што код нас људи већином нису вјерници, већ су јако сујеверни. Стално чујемо 'не ваља се', 'урок је', па није ни чудо што се и једно овакво вјеровање током дана када Исус није крштен задржало међу нашим народом све до данас", закључује Драшко Ђеновић.
