Мохамед Хаџимуратовић радом и упорношћу долази до великог новца, али срећа је била кратког даха.
Некада је сањао велике снове, имао милионе и градио живот у иностранству. Данас, у 52. години, Мохамед Хаџимуратовић из Устиколине у Босни и Херцеговини живи скромно, али поносно. Његова прича није само о успону и паду – то је прича о човеку који никада није престао да се бори.
Дјечак из пекаре који је желио више
Рођен у скромној породици, као пето дијете са четири старије сестре, Мохамед је од малих ногу радио – помагао оцу у пекари и продавао сладолед. Радна етика била му је усађена, али је знао да живот нуди више. Уписао је војну школу, а затим и Војну академију у Београду, спреман да служи Југословенској народној армији. Међутим, 1992. година промијенила му је судбину.
Бијег из рата и тежак почетак у Њемачкој
Рат га је натјерао да напусти домовину и потражи сигурност у Њемачкој. Радио је на грађевини, слао новац породици и покушавао да пронађе мир, али га је осјећај неприпадности пратио. Када се 1998. вратио у БиХ, умјесто топлог дочека, дочекале су га ријечи осуде:
„Ево га дијаспорац. Побјегао си, побјегуља.“
Није се предао. Није успио да се врати у Њемачку, али није одустао – пронашао је нови пут, овај пут преко океана.
Амерички сан који се претворио у ноћну мору
Са супругом и дјецом, уз помоћ лутеранске цркве, одлази у Америку. Почиње од нуле – учи језик, ради на грађевини и временом покреће сопствену фирму. Радом и упорношћу долази до великог новца, али срећа је била кратког даха.
Купио је кућу на кредит од 600.000 долара, не слутећи да вриједи тек 220.000. Финансијски проблеми урушили су брак, а његов поглед на Америку постао је горак.
„Згадили су ми се амерички закони. Све ратове су они водили. Ко је развалио Југославију? Америка, наравно. Одбио сам држављанство, исјекао пасош.“
Повратак кући – без милиона, али и без кајања
Након двије деценије у Америци, 2019. године враћа се у БиХ. Без уштеђевине, али и даље достојанствен. На питање да ли је донио „милион долара у коферу“, одговорио је са осмијехом:
„Ставио сам четири и по долара у џеп.“
Многи га виде као бившег милионера, сада бескућника. Он на то одмахује руком:
„Зарадио сам преко два милиона долара у САД и Њемачкој. Све сам потрошио са рајом. То су године рада и живота, није то неки новац.“
Данас живи скромно, али није сам. Пријатељи га не заборављају, кћерка му помаже колико може, а стан у којем живи чека решавање наследничких спорова.
За њега, живот је затворен круг.
„Помажу и они мене. Све се на крају врати.“
(Курир)
