Острошки монах Теофан преминуо је у понедјељак, а сахрањен данас, другог дана Часног поста, на манастирском гробљу острошког скита Јован До код Никшића.
Монашко опело служио је острошки игуман архимандрит Сергије са братијом, бројним свештенством и свештеномонаштвом митрополије црногорско-приморске и епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће породице Жарковић, бројног монаштва и верног народа.
Опраштајући се од сабрата острошког оца Теофана, игуман Сергије је подсјетио на ријечи Господње "ако не будете као деца, нећете ући у Царство небеско".
"Ево сада кад сагледамо човека са свих страна, Божијег миљеника оца Теофана којега је призвао Господ себи у свој загрљај, ми можемо и осетити и тврдити да је он у суштини заправо био једно дивно Божије дете које је из себе исијавало радост и да ничим није могао да нас суштински повреди, него увек кад дође донесе радост и није тога човека било који није у његовом друштву осећао се некако орадошћен. А рекли смо на почетку овог Часног поста да је радост једно од основних својстава оних који верују у Бога и да та радост долази од праштања. Само скупљање злобе у свом срцу човека чини тужним, нерасположеним, тешким, напорним. Онај који је ослободио себе од зла, који је опростио свима све ради Христа, он је носилац те радости. Отац Теофан је носио ту радост, ту слободу од зла било каквог организованог у себи јер је веровао у Бога. Није ни чудо што га је Господ позвао јуче, у први дан Часног поста, јер ми знамо у манастиру, он је сваки овај пост, сваку прву седмицу поста држао не тримирје, него до суботе није узимао храну. Он је проводио време у свеноћним молитвама и знам кад сам дошао давно у овај свети манастир као послушник и као онај ко се спрема за монашки живот, колико ме је радостило што сам кад ноћу изађем да прошетам и да се у дворишту помолим у тишини, са његовог прозора слушао молитву која се непрекидно орила или читање Светог писма", рекао је отац Сергије.
Он је сабранима испричао још неке детање из монашког живота оца Теофана, који се више од 30 година подвизавао у острошкој светињи.
"Отац Теофан је редовно одлазио код Светог Василија са таквим поштовањем, са таквом скрушеношћу, љубављу, да смо се сваки пут просто склањали и сами духовно се припремали за озбиљнији приступ моштима Светог Василија гледајући како он то чини. Увек би чинио метаније пред њим иако је носио штап. Није му било тешко никада да се поклони Светом Василију са пуно пажње, страха и љубави. По благослову оца Лазара је увек палио свећу за братију тамо испред иконостаса. Он је Господа гледао у сваком свом чину. Много је труда уложио на уређењу манастирског имања. Одавно зовемо ”Теофанове подзиде” где су сада вртови, које су нам бескрајно добродошле и корисне јер их је он својим ентузијазмом и невероватном енергијом коју му је Бог даровао и организовао да се ураде. Он је и овде, све што видите зелено посађено, лепо, уређено, раскрчено, све је то његових руку дело. Башту је одржавао. Волео је све као велики домаћин да ради у светињи ради Бога и светитеља којем служи. Не могу да прескочим ни оно познато његово ”Оче наш”. Није било богослужења на којем он није са таквом пажњом изговарао, да су га и блаженопочивши митрополит Амфилохије и владика Атанасије хвалили како он лепо, срдачно и са пуно вере изговара трисвето и Оче наш и то је био његов принос Господу", казао је отац Сергије.
Отац Теофан је прије двадесетак година дао велики допринос оснивању братства Жарковића, како би се његови чланови из цијелог свијета сабирали. На сахрани се у име братства, од монаха Теофана опростио Драгутин Жарковић.
"Отац Теофан задужио је наше братство тиме што је заједно са још неким људим из нашег братства који су расејани по балканским просторима, радио на томе да оформимо удружење братства Жарковића, које ево хвала Богу успешно делује преко 20. година. Ми редовно сваке друге године одржавамо саборе. Оче Теофане, много си урадио за то, био си наш амбасадор и представник и промовиосао си идеју нашег дружења и братског живота. Почивај у миру Божијем", поручио је Жарковић.
Од оца Теофана опростио се и његов брат Драгутин.
"Да вам се захвалим на испраћају мог брата и брата братства Манастира Острога и да се захвалим братству острошком које је много водило рачуна о њему и чувало га до његове смрти", поручио је Драгутин Жарковић.
Потом су сабрани целивали одар са земним остацима оца Теофана који су потом положени у гроб, преноси "Телеграф".
