Српска православна црква и њени вјерници сутра обиљежавају Крстовдан, први посни дан послије Божићног поста, без обзира који дан буде у току недјеље. Зимски Крстовдан слави се увијек уочи Богојављења и Светог Јована, те спада у непокретне празнике па зато има и одређена "правила" односно обичаје по којима би требало сви да се водимо.
За разлику од јесењег Крстовдана, који се слави 27. септембра, овај зимски није означен црвеним словом и нема забране рада одређених послова, већ је чак и пожељно радити по кући и бити вриједан тај дан. У православним црквама се за Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде. Та крстовданска вода се дијели вјерницима по завршетку литургије и треба да се чува у кућама како би чувала здравље укућана и употребљава се у посебне сврхе, јер се вјерује да може да помогне у исцјељењу тијела. Овај празник се поздравља ријечима "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".
Крстовдан обиљежавамо као дан на успомену крштења Исуса Христа од стране светог Јована Крститеља. Празник се заправо празнује из два разлога, односно има везе са Часним крстом и проналаском Часног крста на Голготи и повратак Персије у Јерусалим.
