Сестре Свјетлана и Биљана Сфорцан међу првим су хранитељкама у Бијељини.
Након смрти сестре Биљане, Свјетлана је наставила да се бави овим хуманим послом.
Десетогодишња Рада о којој тренутно брине је поред њене кћерке и унука, њен извор среће свакога дана, каже.
"Кроз наш дом је прошло троје дјеце. Прва дјевојчица је дошла са 14 година и она је сад већ свој човјек. Послије Биљиног одласка, ја сам наставила да бринем о другој дјевојчици која има 10 година и сама чињеница да чиним нешто добро за њу ме чини веома, веома срећном", каже Свјетлана.
Различите су животне околности које родитеље стављају у безизлазну ситуацију, када не могу бринути о властитој дјеци.
Kао лука спаса, појављује се Центар за социјални рад и хранитељска породица.
Бијељина је до прије неколико година била примјер многим локалним заједницама. Сада je неопходно већe интересовање и пријављивањe нових хранитеља.
"Прилика да се вратимо на ону почетну причу о хранитељству и да кажемо да је то најцјелисходнији вид заштите за дјецу без родитељског старања. Живот у породици је непроцјењив у односу на остале облике алтернативне бриге дјеце", рекла је Мила Стојановић из Центра за социјални рад Бијељина.
Девет породица на подручју града бави се хранитељством, а 15 је прошло обуку.
Хранитељство је у Републици Српској дефинисано Законом о социјалној заштити као један од најбољих видова збрињавања малољетника чији родитељи трајно или привремено не могу да брину о својој дјеци.
