Политика у доба алгоритама: Зашто се политичке битке све чешће воде ван студија?

Нашли су платформе на којима причају искључиво шта они желе. Политика се више не води само у парламентима, студијима и на страначким трибинама. Данас се политичке битке добијају и губе у неколико секунди – на мобилним телефонима.

Ипак, упркос експанзији друштвених мрежа, стручњаци кажу – традиционални медији нису изгубили битку. Телевизија и даље има највећи утицај, посебно код старије публике.

Објава на друштвеним мрежама умјесто гостовања, видео умјесто дебате, а сопствени профил умјесто новинарског питања – то је све чешћи избор политичара. На друштвеним мрежама добили су оно што у традиционалним медијима никада нису могли у потпуности контролисати – сопствени терен.

"Политичари су поготово ушли у ту арену зато имају већи степен контроле него што могу да контролишу медије, мислим на традиционалне медије. Међутим, оно што се поставља као проблем и што би требао бити изазов за новинарство, односно за медије, јесте да – океј, све се преселило на друштвене медије, међутим – да ли сада медиј треба да промијени своју улогу, односно да утврди улогу коју су имали још на почетку самог есталибилања новинарства као професије", казао је комуниколог Борислав Вукојевић.

"Због могућности да се на друштвеним мрежама као тумачи и интерпретатори догађаја појављују, не само лаици, који некада, не из лоших намјера, него из незнања, из снажних импресија, из пристрасности, из некомпетенције да се баве тако значајним занимањем као што је бити извјештач из друштвене стварности – довело до тога да чињенице више и не играју важну улогу, већ начин њиховом интерпретирања", рекао је новинар и политиколог Ђорђе Вуковић.

У времену када свако може објавити информацију, одговорност медија да провјере, објасне и раздвоје чињенице од утиска никада није била већа. Бране Божић, новинар који памти само оловку и папир каже - у традиционалним медијима не можете сакрити незнање, несигурност и неспретност.

"Промијенило се у том погледу што у једносмјерној комуникацији ти не можеш доживјети непријатно питање – ти диктираш темпо. Али то ће бити недовољно, ко се ослони искључиво на друштвене мреже, мислим да неће успјети код бирачког тијела. Мора комбиновати и једно и друго", додао је новинар Бране Божић.

Из СДС-а поручују – кампање више нису могуће без јасне дигиталне стратегије, али ни без директног учешћа самих политичара. Кажу, осим у озбиљним кампањама, друштвене мреже углавном воде млади ентузијасти. Старији политичари су, кажу - одбијали мреже, али су временом схватили да без њих, ипак, не могу.

"Могу рећи да се ми трудимо заједно са колегама који имају дуго искуство у политици да они буду директно инволвирани у вођење својих профила, имамо често ситуацију да они и одговарају на одређене коментаре, да имају директна обраћања, директну комуникацију", истакао је из тима за друштвене мреже СДС-а Стефан Гаврић.

У СНСД-у друштвене мреже, тврди Радован Ковачевић, доживљавају озбиљно. Ипак, ни они не ангажују агенције, већ на њима раде активисти, чланови странке, већином млади.

"Налози ево када говоримо оних страначких највиших – Милорада Додика или Жељке Цвијановић, они су наравно укључени у то. Не објављује се на друштвеним мрежама ништа што они нису одобрили. Али имају људе који им помажу у том дијелу посла, мислим да је то потпуно логично, потпуно очекивано", истакао је портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.

Са растом утицаја друштвених мрежа расле су и тамне стране таквог простора. Анонимни профили, портали без импресума и готово потпуно одсуство одговорности отворили су простор за говор мржње, увреде и пријетње које често прелазе границе политичке борбе. Такво искуство имала је и Милада Шукало. Један од највећих страхова, каже, јесте шта њена дјеца када укуцају име своје мајке могу да пронађу на интернету и колико тих информација је истинито.

"Вјерујем да је дошло вријеме да, попут других држава и у региону и цијелој Европи – пот хитно уредимо начин комуницирања путем и друштвених мрежа и портала и генерално путем интернета. С друге стране, исто тако вјерујем да је дошло вријеме да и наши политичари у сваком погледу сазрију и да остану досљедни томе да један минимум, једна граница не смије никада да се пређе", казала је члан предсједништва ПСС-а Милада Шукало.

Проблем је што многи политичари и даље не разумију како мреже заправо функционишу, кажу стручњаци, већ их често користе погрешно – као класичну огласну таблу. Умјесто аутентичне комуникације, добијамо готово идентичан наступ различитих политичара. Они би морали да имају стратегије комуникације, не само за кампање, него и оне личне. А тек послије њих долазе тимови. Марија Милић каже – у све то мора да буде укључен политички савјетник.

"Природа посла нам је да лично познајемо политичаре и знам да су многи од њих много бољи знам да имају много већи капацитет него што га показују у јавности. Некако се све свело на ту неку општу просјечност, као да је неко прописао постоји неко неписано правило, али у суштини само да изразе себе да изразе своје вриједности кад осјетимо неку емоцију макар она била и негативна", изјавила је савјетник за комуникацију и медијски тренер Марија Милић.

И док алгоритми све више одлучују ко ће бити виђен, а ко заборављен, једно је сигурно – политика се више никада неће вратити само у сале, студије и конференције. Грађани данас имају више информација него икада раније, али то не значи да имају и више истине. Зато у времену друштвених мрежа, кратких форми и политике у неколико секунди, одговорност медија постаје можда и најважнија до сада – да не буду само преносиоци порука, већ мјесто провјере, контекста и критичког питања. Колико год политика данас живјела на интернету, традиционални медији и даље имају оно што алгоритам нема – одговорност и питање „зашто“.