Слобода плаћена највећом жртвом: Обиљежене 34 године од пробоја "Коридора живота"

Операцију "Коридор живота" не би било могуће извести да није било патриотског духа, слоге и јединства који су красили Војску Републике Српске, истакнуто је у Ристића Гају код Добоја гдје су данас обиљежене 34 године од почетка пробоја коридора.

Немјерљиве жртве је Република Српска дала за слободу и отаџбину. Жарко Васић је за Српску у операцији „Коридор живота“ изгубио сина, брата, зета и четири рођака. Прича, жртва није била узалудна. Своје животе су дали да би данас у овим крајевима било Срба.

"Направили смо нешто, није нешто, створили смо српску републику која много значи за Србе и према томе требамо је чувати", ријечи су припадника крњинске бригаде Жарка Васића.

Миленко Милачек, са 27 година, у пуној снази, отишао је у рат и на ратишту остао до посљедњег дана. Како каже, смрт 12 беба, усљед недостатка кисеоника, додатно је погурала војску да ослободи Коридор. Са тугом се сјећа својих ратних другова који су погинули, али и оних који су дали дијелове свога тијела за Републику Српску.

"Нисмо били научени сви и обучени, али срцем се ишло и срцем се бранило огњиште наше. Сви смо изгубили некога у овом рату, али сада имамо нешто свето, а то је Република Српска", рекао је Милачек.

Прије 34 године јединствено су кренули у прекид 42 дана дуге копнено-ваздушне блокаде и ослобођење ових крајева. Осмог јуна 1992. године, на коначан обрачун са непријатељем према Броду и ријеци Сави, са Ристића гаја кренула је Крњинска бригада потпомогнута другим јединицама.

"Да организујем јединице и да са простора Крњина отјерамо непријатеља, душманина, не знам како да их назовем и у томе смо успјели, јер смо сложно, храбро, организовано, кренули према Дервенти", казао је командант Оперативне групе Миливоје Симић.

"Повод је као што сви знамо смрт 12 беба, наравно и огроман број људских живота који су овде били и у блокади у смислу немогућности обезбјеђења и хране и горива и основних услова за живот и егзистенцију да се није кренуло у пробој Коридора оно што сви знамо јесте да су огромне жртве дате за Републику Српску", додао је изасланик министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Зоран Бенак.

И не дају се забораву. О тој жртви мора да знају и све будуће генерације.

"Дајемо себи за обавезу да историју о којој се писало, историју коју ми живимо пренесемо на покољења и да се никада не заборави шта се дешавало у прошлости и да извучемо сви заједно једну поуку, колико је важно да чувамо мир, да чувамо стабилност и да поштујемо све оно што су нама оставили они који су дали најважније за Републику Српску, а то је живот", нагласила је замјеник градоначелника Добоја Дијана Каленић.

На споменику подигнутом у Ристића гају уклесана су имена 445 погинулих бораца Војске Републике Српске са Крњина, којима су породице, саборци и припадници јавног живота положили вијенце.