
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Иако је овогодишњи род шљиве био обилан, велики дио воћа завршио је у преради, али цијена ракије, према процјенама произвођача, не би требало знатније да се мијења у односу на прошлу годину.
Наиме, произвођачима шљиве ове године све је ишло наруку. Род је био рекордан, а производња толико добра да је, према ријечима воћара, ријеч о количинама какве нису забиљежене претходне двије године.
Како је рекао Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске, велике количине шљиве завршиле су у преради, од производње ракије, компота и пекмеза до других производа, док је дио рода пласиран и на инострано тржиште.
Међу најзначајнијим произвођачима шљиве су воћари са Мајевице, гдје се биљеже знатне количине.
"Никада није била већа производња, али никада није била ни већа потражња. Један од разлога за то сигурно је и чињеница да је род шљиве био слаб у претходне двије године", истиче Дојчиновић.
Када је ријеч о цијени ракије, не очекује се знатнији раст у односу на прошлу годину.
"Мислимо да ће цијена ракије бити на прошлогодишњем нивоу. Према ономе што тренутно пратимо, не очекујемо да ће знатније поскупјети. Цијена зависи од јачине, квалитета и сорте шљиве, а креће се од 10 до 20 КМ по литру", рекао је Дојчиновић.
Предсједник Удружења воћара Приједор Младен Марјановић рекао је да воћари не могу бити у потпуности задовољни овогодишњим родом, јер су високе температуре током вегетације оставиле посљедице на квалитет плодова, због чега дио производње није достигао очекивани ниво квалитета.
"Када је ријеч о самом роду, не можемо рећи да смо у потпуности задовољни, јер су високе температуре узеле данак. Плодови нису били онакви какве смо очекивали. Ипак, садржај суве материје био је задовољавајући, тако да се надамо да су и прерађивачи задовољни сировином коју су преузели од воћара", рекао је Марјановић.
Према његовим ријечима, овогодишња производња није у потпуности испунила очекивања, а један од проблема је и то што је знатан дио воћа завршио у индустријској преради умјесто на тржишту као свјеже воће прве класе.

Друштво
Након хладног јутра стиже сунце: Ево какве нас температуре очекују током дана
"Нажалост, доста тога је отишло у индустрију, док је мањи дио био прве класе, на основу чега би и воћари имали бољу зараду. Када је ријеч о првој класи, она би ипак требало да буде намијењена тржишту свјежег воћа, гдје би произвођачи могли остварити веће приходе", навео је Марјановић.
Говорећи о количинама воћа које су ове године завршиле у преради, Марјановић је истакао да је посебно велики удио шљиве прерађен, док је слична ситуација и са крушком и јабуком.
"Када је ријеч о шљиви, процјењујемо да је око 90 одсто завршило у преради. И крушка је једним знатним дијелом отишла у прераду, док је код јабуке, нажалост, више од 50 одсто завршило на тај начин", рекао је Марјановић.
Дарко Милошевић, предсједник Управног одбора Удружења воћара Републике Српске, рекао је да је знатан дио овогодишњег рода воћа пласиран на инострано тржиште, док је дио јабуке завршио у преради и производњи ракије.
Када је ријеч о крушци, она је углавном пласирана на домаће тржиште, док је код јабуке дио рода извезен, а дио искориштен за друге намјене, укључујући производњу ракије.
Говорећи о овогодишњој производњи ракије, Милошевић је истакао да су домаћинства искористила повољније цијене сировине како би допунила кућне залихе, због чега је тешко прецизно процијенити колико ће ракије бити произведено.
"Што се тиче производње дестилата, људи су искористили прилику и по нешто нижим цијенама куповали шљиву за ракију. Цијена је била између 60 и 70 фенинга по килограму, па су многи допунили кућне залихе. Могло би се рећи да је готово свако домаћинство које производи ракију искористило ову прилику", рекао је Милошевић.
Према његовим ријечима, тешко је дати прецизну процјену укупне производње, али се процјењује да је око 30 до 40 одсто укупног рода завршило у преради, укључујући и производњу дестилата.
Разговарали смо и са грађанима који у својим породичним домаћинствима производе ракију, а који истичу да су задовољни овогодишњим родом шљиве и количином произведене ракије.
Један од њих каже да је, упркос сушној години и мањој количини шљиве коју је имао на располагању, успио произвести задовољавајућу количину ракије.
"Ја сам, на примјер, задовољан. Имам скоро десет казана ракије испећи, и то од мало шљиве колико сам имао. Година је била сушна, али је шљива ипак успјела, тако да сам задовољан", рекао је један од произвођача, преносе Независне.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
09
06
09
06
08
55
08
54
08
46
Тренутно на програму