Временски екстреми итекако утичу на здравље људи а поготово на срце. Они који су здрави морају ослушкивати свој организам а они који су болесни морају код доктора како би се ускладила терапија, поручују стручњаци.
"Усклађивање терапије у таквим екстремним условима као што је екстремна топлота, екстремна хладноћа јако битна да не дође до штетних посљедица а некада и катастрофалних код тих пацијената. Наравно флашицу воде увијек имати“, истакао је Милан Недељковић, предсједник Српског љекарског друштва.
Нажалост број обољелих и умрлих од кардиоваскуларних болести све је већи. Добра превенција је пола посла, они који имају ген лошег срца стално га морају пратити, а они који су здрави морају бити и дисциплиновани.
„Остављање дувана то није само за кардиоваскуларне болести, то је за све болести медицине и физичка активност. Нешто што треба да се ради то је пола сата сваког дана треба шетња“, рекао је Бранко Белеслин, Удружење кардиолога Србије и Српске.
Медицина је и у овој области напредовала. Нових лијекова и добре опрема је све више.
„Чињеница да у ово вријеме науке и развоја кардиолошка фармакотерапија заиста је досегла фасцинантне димензије и заиста имамо на тржишту јако добре лијекове којима можемо да успоримо токове болести али мислим да је далеко лакше и јефтиније одрадити примарну превенцију него лијечити“, навела је Милица Ловрић, предсједник Удружења кардиолога Републике Српске.
„Зато провјера пулса, провјера паметним сатовима, апаратима за притисак и на први знак неправилности обавезно јављање љекару да би ми видјели шта је све проблем за те аритмије“, поручила је Татјана Потпара, кардиолог.
Еминентни кардиолози из цијелог региона стигли су у Требиње на девети по реди Симпозијум „Др Зоран Паовица“ а обрадили су најзначајније теме из своје области те сковали закључке и планове за даље.
