Син легендарног команданта Љубише Савића Маузера Бојан Савић причао је у емисији АТВ-а "Имате ријеч са Милијаном Кос“ о свом оцу.
Каже, таман када је постао свјестан себе, почео је рат и отац је био одсутан. Онда, када се рат завршио, када је требало највише времена да проводе заједно, требало је сачувати оно што је стечено у рату и тада се он укључио у јавни живот кроз политику и опет је био одсутан.
"Много ми недостаје и данас. Нама је сваки дан исти, не само када је годишњица“, каже он.
Истиче да гаји лијепа сјећања.
"Био је диван отац и супруг. Посебно сам поносан на однос који је имао са мајком, гледао сам како се лијепо слажу, како се воле и пазе и то ми је јако важно“, каже он.
Савић истиче да није било лако одрастати након свега што се издешавало, али, истиче да је његова мајка велики борац и да је уложила велики напор да их изведе на прави пут.
Каже да је поносан на оно што је његов отац урадио за Републику Српску и Семберију заједно са својим саборцима које је јако волио.
"То је један велики морални компас. Све што радим провлачим кроз филтер како би он гледао на то да ли би био поносан или бих га обрукао“, каже Савић.
Додаје да памти како је отац обилазио породице својих сабораца, али истиче да му је жао што Љубиша више није жив како би још више породица тих упознао.
"У посљедње вријеме их често обилазим, дружим се са њиховом дјецом и заједно се трудимо да његујемо сјећања на све оно што су они урадили а урадили су много. Морамо се више потрудити око те популације, мени је то важно, ја сам од њега наслиједио свету дужност“, додаје он.
Истиче да зна да би, да је Маузер поживио, била другачија ситуација када су у питању борци без обзира којој јединици су припадали.
Савић је испричао и једну занимљиву причу.
"Требали смо да идемо на море и спаковали смо се и распаковали. Тек послије 15-20 година мама је испричала шта је било. Дошла је једна породица једног борца он је све паре које је имао дао. Нисмо отишли и били смо у селу и било нам је прелијепо, ништа нам није фалило. То је важна ствар за мене јер сам одрастао и гледао како он брине за људе. Као социјални радник њему је емпатији и брига о људима било и професионално природна. Мени је то важно да наставим то што је он радио. Колико год могу увијек ћу се трудити и да одржавам контакт са тим људима али и да његујемо традицију и сјећање на све оно што су они урадили“, додао је он.
Присјетио се и још једне приче која се односи на његовог оца.
"Када су они отишли у Брезово поље он је рекао да ако српско дијете буде имало млијеко у Бијељини имаће и ту. Ја сам тако одрастао“, додао је.
Каже да је Љубиша страдао од српске руке и пита да ли то значи да он треба мање да воли наш народ?
"Нећемо заборавити али хришћански је праштати“, каже Савић.
Политике некад и сад
Савић каже да многе везе могу да се повуку између политике некад и сад али, истиче, Република Српска је мирнија данас него што је била тада.
"И морамо задржати овај тренд, не смије више никад да се деси таква ситуација и такво убиство као што је било са татиним пријатељем Срђаном Кнежевићем, са чијом дјецом сам јако добар, не смије да се деси више никад ни политичко убиство а ни ово провлачење кроз медијска блата“, напомиње Савић.
Савић каже да српски народ има усуд да је борба непрестана.
"Било је тешко и данас је изазовно и мислим да ће постати много горе прије него што постане боље и зато се морамо ујединити, окупити око институција, не дијелити се када су националне ствари у питању. Можемо се не слагати око неких ствари али морамо се ујединити око ствари које су темељ, око којих се морамо ујединити и ту да се не дијелимо. У ФБиХ су такође подијељени али постоје ствари око којих нема дијељења и ми треба тако да радимо и то ће људи да цијене, то је јако важно“, каже он.
