Славимо великог светитеља, ову молитву ваља изговорити

Ово је дан када вјерници долазе у храмове да се помоле за здравље, заштиту породице и духовну снагу, пратећи вјековне традиције које повезују молитву и животне вриједности.

Александар Невски рођен је као син кнеза Јарослава и од дјетињства показивао изузетну побожност. Био је правдољубив, дубоко религиозан, одан Христу и презирао свјетовну сујету. Његове ноћи су пролазиле у молитви, а његово срце било је окренуто ка свјетској и духовној мудрости, пише Ona.rs.

Године 1236. постао је новогородски кнез и прославио се побједом над Шведима на реци Неви, по чему је и добио своје име — Невски. Прије своје војске, пред битке, често је говорио:

"Бог је не у сили него у правди."

Светитељи Борис и Гљеб указивали су му помоћ, чувајући кнеза и подстичући његову вјеру. Касније, као велики Владимирски кнез, Александар је неуморно радио на јачању и уређењу Русије, штитећи народ од татарског насиља и бранећи православну вјеру.

Када се суочио са татарским каном Батијем, Александар је остао чврст у вјери:

"Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем."

Његова храброст, мудрост и тјелесна снага учиниле су да га поштују и непријатељи. Зидао је цркве, помагао сиромашнима и био неуморни заштитник православља.

Двадесет седам година провео је у служби Христа и народа, да би пред смрт примио монаштво под именом Алексије и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у 43. години. Његово тијело сахрањено је у манастиру Рождества Пресвете Богородице у Владимиру, а при сахрани Александар је сам узео опроштајну грамату у руку, показујући достојанство и снагу вере.

Обичаји и како су настали

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви где је почивало тијело свеца, једне ноћи свијеће наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци".

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видио човјек који брине о цркви и о томе извијестио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вјером, добили исцјељење.

Зато се вјерује да свако ко има неког болесног или "слабог" у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свијећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.

Поред тога, празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: "Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!"

На овај дан, вјерници традицијом изговарају посебне молитве за здравље и заштиту породице.

"Брзи помоћниче свих који ти усрдно притицаху и наш топли пред Богом заступниче, свети правовјерни велики кнеже Александре! Погледај милостиво на нас недостојне који смо безакоњима својим себе непотребнима учинили, а сада кивоту твоме притичемо и из дубине срца вапијемо: ти си у животу свом заштитник и ревнитељ православне вере био, па својим топлим молитвама Богу и нас непоколебљиво у њој утврди.

Велико служење на тебе положено брижљиво си извршио, па и нас поучи да уз твоју помоћ пребивамо у ономе на шта смо призвани. Ти си одагнао од граница руских пукове отпадника које си побиједио, па порази и видљиве и невидљиве непријатеље који се против нас наоружавају.

Ти си, напустивши трулежну круну царства земаљског, изабрао безметежно живљење и сада, праведно круном нетрулежном овјенчан на небесима царујеш, па и нама, који те смирено молимо, испроси живљење смирено и непомућено, и твојим заступништвом устроји нам непоколебљиво напредовање ка Царству Небеском.

Предстојећи са свима Светима Престолу Божијем, моли се за све православне хришћане, да их Господ Бог благодаћу Својом сачува у миру, здрављу, дуговјечност и сваком благостању, да бисмо увек величали и благосиљали Бога у Тројици Светој слављенога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вјекова. Амин."

Ове ријечи симболизују веру, наду и заштиту, повезујући вјернике са вјековном традицијом Светог Александра Невског и његовим наслеђем које и данас инспирише хришћане широм свијета.