Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају дан посвећен преподобном Симеону новом Богослову, преподобном Теофану исповједнику и Светом Григорију дДвојеслову.
Преподобни Симеон нови Богослов
Овај богоносни и велики отац цркве рођен је у Галати Пафлагонијској, васпитан у Цариграду и увршћен у дворјане цара Василија и Константина Порфирородних. Оставио је све ради Христа и повукао се у манастир.
Подвизавао се под руководством старца Симеона, потом био игуман манастира светог Маманта и најзад отшелник. Највећи богослов послије светог Григорија Богослова. Осјећао је благодат у срцу своме. Његове су ријечи права духовна и богословска откровења. Упокојио се 1032. године. Мошти су му чудотворне.
Обичај је да се пости, а никако није пожељно да покрећете расправе или свађе.
Преподони Теофан исповједник
Прозват Сигријан због мјеста Сигрије, гдје је рођен. Сродник цара Лава Исавријанина и његово сина Копронима. Имао је огромно богатство и сјај. Но све то изгубило је своју вриједност за Теофана онда када се Христос Господ зацарио у души његовој. Тада се он опирао женидби својој, па кад је ипак био приморан да се оженити, он успије да усавјетује своју невјесту да живе цјеломудрено као брат и сестра. А чим су му помрели родитељи, жена му је отишла у један манастир, а он у други. Његов манастир био је у Сигријанским горама у Кизичкој области.
Некад славан и богат Теофан живио је у манастиру као посљедњи убожјак. И сви су се дивили таквој промјени код њега. Па пошто је постао чувен због своје силне вјере, уздржљивости и мудрости, био је позван на 7. васељенски сабор у Никеји, на коме се утврди поштовање икона. Због велике чистоте и цјеломудрености дао му је Бог дар чудотворства, те је лијечио све болести, нарочито манијаштво и лудило. За све болне и невољне он се молио Богу, и молитвом својом помагао им. Само кад се он разболио и боловао дуго, није хтио да се помоли Богу за оздрављење своје, него је трпио с благодарношћу.
Када је настало опет гоњење икона од злога Лава Јерменина, тада је свети Теофан био доведен у Цариград и бачен у тамницу гдје је двије године провео у тескоби и муци и понижењу. Тада га је послао цар на заточење на острво Самотрак, што он раније провиде духом својим и рече тамничарима. Но кад је стигао на Самотрак, поживио је још само двадесет три дана и представио се Господу своме и Творцу, да прими заслужен вијенац славе.
Свети Григорије Двојеслов
Син сенатора Гордијана, и сам потом био сенатор и началник града Рима. Но чим му се отац упокојио, он се предао духовном животу. Од свог великог богатства сазидао је шест манастира у Сицилији и седми у самом Риму у част апостола Андреје, у коме се и он постригао. Силвија, мајка његова, такође се замонашила у једном женском манастиру. По смрти папе Пелагија изабран је био Григорије за папу. Он је бјежао од те части и власти, и крио се по горама и гудурама, но Господ га проказао онима који су га тражили на тај начин што се појавио стуб огњен од земље до неба на оном мјесту гдје се Григорије крио.
Био је необично милосрдан. Сав свој доходак употребљавао је за склоништа биједних и на гостопримство. Често је призивао биједне људе и служио им око трпезе. Бавио се и писањем корисних књига. Двојеслов, или Сабесједник, он се и назива зато што је написао књигу под тим именом, у којој је изнио врлине и чудеса италијских светитеља. Саставио је и свету литургију пређеосвећених дарова, која се служи сриједом и петком Часнога поста.
Његов архиђакон Петар виђао је голуба гдје лети изнад његове главе кад је сједио и писао. Представио се Господу 604. године.
