Чувари традиције и обичаја мркоњићког краја

Још као д‌јевојчица у родном селу Саница код Кључа, испод Грмеча, Десанка се занимала за ручне радове, посматрајући баку, мајку и друге жене како плету, везу, шију и ткају.

"Већ у трећем разреду основне школе бака ме учила да плетем, а мајка и стрина су ми показивале како да ткам на тару, односно како се израђује једна торба за ношење. Послије сам уз мајчину помоћ учила да везем, а кад сам се удала, тад сам почела да хеклам и шијем", испричала је Пешевићева Срни.

Ручне радове воли да ради и данас, јер је то опушта, а весели је када види шта је створила.

"Радује ме чињеница да људи још воле ручне радове, да поштују традицију и обичаје, као и да цијене уложени труд и рад, јер да би све изгледало аутентично и лијепо, понекад је потребно доста времена, стрпљења, одрицања", навела је Пешевићева.

Она је додала да доста својих ручних радова поклања родбини и пријатељима, док неке успије и да прода у Мркоњићу, сусједним општинама, док неки пронађу пут и до иностранства.

Пешевићева је навела да у мркоњићком крају и шире знају да се она бави израдом ручних радова, али да свој рад однедавно објављује и на друштвеној мрежи "Фејсбук".

"Углавном све знам да радим од ручних радова, хеклам, плетем, везем, ткам, шијем, и све оно што замислим успијем и да урадим. Посебно сам поносна на своје плетене чарапе за фолклор, које радим са различитим мотивима трудећи се да сачувам дух традиције кроз шаре", појаснила је Пешевићева.

Истакла је и да за фолклор израђује и друге дијелове народне ношње.

Према њеним ријечима, почела је да плете и приглавке са необичним порукама, шарама и другим мотивима које углавном траже људи који живе у иностранству.

По доласку прољећа изложбени штанд сели на Балкану код Мркоњић Града, гд‌је све оно што уради излаже.