Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају светог Јована Владимира, српског владара. Био је кнез Дукље, најмоћније српске кнежевине од 1000. до 1016. године.
Владао је током рата између Византије и Самуиловог царства. Сматра се да је био веома побожан, праведан и мирољубив.
Током ране младости неко вријеме је провео код војсковође који га је учио ратној вјештини, али у себи спајао витештво и побожност коју је осјећао. Изучавао је Библију и био веома милосрдан према сиромашнима. За вријеме владавине имао је много борба са јеретицима и богумилима, царем Самуилом и царем Василијем.
Самуило га преваром заробио и бацио у тамницу. Према вјеровању током тамновања јавио му се Божији анђео и предсказао му да ће ускоро бити ослобођен тамновања, али да ће и умријети мученичком смрћу.
Убијен је испред цркве у Преспи, гдје је и сахрањен. Његова жена Косара је пренијела његове мошти у манастир Пречиста Крајинска, близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана, а од око 1995. године у православној саборној цркви у Тирани.
Владимиров крст сматра се једном од хришћанских реликвија, а вјерује се да га је држао у рукама за вријеме погубљења. Крст чува иста породица из Бара вијековима уназад.
На иконама се Свети Јован Владимир обично представља као краљ у владарском одијелу са круном на глави, крстом у десној руци, а својом одрубљеном главом у лијевој.
Свети Јован Владимир заштитник је гада Бара, а од овог светитеља спас траже и Албанци. Он се сматра првим српским свецем.
За њега се каже да је "словенски и албански штит" и да је израстао од Словена и српског рода и да је албански свети.
