Српска православна црква данас се молитвено сјећа Преноса моштију Светог великомученика Георгија. Овај празник, познатији као Ђурђиц, многе православне породице обиљежавају као своју крсну славу.
Овог дана Црква празнује пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску. Пренос је извршен по личној жељи светитеља који је прије мученичког страдања пожелио да почива у родном крају и код својих најближих.
Свети Георгије је међу најзначајнијим светитељима Цркве Христове.
Празник Преноса моштију Светог Великомученика Георгија, у српском народу познатији као Ђурђиц, по бројности свечара је на осмом мјесту слава код Срба.
Личност Светог Георгија од давнина се поштује у нашем народу јер је ријеч о великомученику ране Цркве који је задобио нарочито поштовање вјерујућих хришћана.
Ђурђиц се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и њиховим освећењем које обавља свештенство Цркве.
Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан, сриједу или петак, спрема се посна трпеза.
Народно вјеровање
Према народном вјеровању, зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом. По неписаном правилу, они који славе данашњи Ђурђиц, за славску икону узимају ону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.
