Домаћег пасуља све мање, цијене ће расти

Пасуљ је вијековима једна од најважнијих намирница на српској трпези, али посљедњих година постаје и озбиљна тржишна роба. Иако Србија има одличне услове за производњу, домаћег пасуља је све мање, па су пијаце и маркети преплављени увозним сортама из Киргистана, Египта, Кине и других земаља.

Међутим, већина купаца ће прије купити домаћи пасуљ чак и ако је мало скупљи, па је потражња велика, а цијена стабилна.

Колико кошта пасуљ?

Према подацима са пијаца широм Србије, килограм пасуља тренутно кошта између 350 и 650 динара, док квалитетан домаћи пасуљ често достиже и 700 динара по килограму, па и више. Најтраженији су градиштанац, тетовац и шарени пасуљ, а трговци истичу да се домаћи производ прода много брже од увозног, пише Курир.

Србија данас значајне количине пасуља увози управо зато што домаћа производња не може да задовољи тржиште. На пијацама се углавном продаје увозни пасуљ, док је домаћи постао права ријеткост. То практично значи да сваки озбиљнији произвођач квалитетног домаћег пасуља унапред има обезбјеђене купце.

Гдје се у Србији најбоље гаји пасуљ

Пасуљ најбоље успјева у централној, западној и јужној Србији. Посебно су познати крајеви око Ивањице, Сјенице, Новог Пазара, Ариља, Ваљева, Крушевца и Лесковца, где клима погодује развоју квалитетног зрна. Највише му пријају умјерено топла клима, доста сунчаних дана, плодно и растресито земљиште и добра дренажа.

Сјетва пасуља у Србији углавном почиње од средине априла до краја маја, када температура земљишта пређе 10 степени. Рана сјетва се не препоручује због пролећних мразева. Пасуљ тражи добро припремљено земљиште, редовно уништавање корова, повремено прихрањивање и умјерено заливање.

Најосјетљивији период је цвјетање и формирање махуна. Тада недостатак воде може озбиљно да смањи принос. Ипак, превише кише такође није добро јер повећава ризик од болести и труљења корена.

Стручњаци упозоравају да су управо лоша агротехника и недовољна прихрана међу главним разлозима слабијих приноса у Србији.

Колики су приноси

Принос пасуља доста зависи од сорте, квалитета земљишта и временских услова. У просјеку мањи произвођачи остварују од 1 до 1,5 тону по хектару, док врхунски произвођачи уз наводњавање и добру механизацију могу имати и више од 3 тоне по хектару. Рачуница показује да пасуљ може бити веома исплатива култура, посебно за мање произвођаче који имају своју земљу и могу директно да продају робу.

Највећи трошкови су:

• сјеме
• обрада земљишта
• заштита
• радна снага
• наводњавање
• берба

Берба пасуља углавном почиње крајем августа и траје током септембра, а код каснијих сорти и почетком октобра. Берба је посебно проблематична јер пасуљ и даље често захтева доста ручног рада због чега млади избјегавају ову производњу, па домаћег пасуља има све мање.

Приликом бербе је важно да махуне морају бити потпуно суве, зрно тврдо, а влага ниска како пасуљ не би побуђао током складиштења.

Колика је зарада

Када се одбију трошкови производње чиста зарада од пасуља може да буде и 500.000 динара са једног хектара, а у роднијим годинама и уз адекватне агротехничке мјере и до 700.000 динара

Највећа разлика није само у приносу већ у продаји. Највише зарађују они који свој домаћи пасуљ продају директно на пијаци, имају сталне купце, продају преко друштвених мрежа или снабдијевају ресторане и етно домаћинства.