Српска православна црква и вјерници 25. јануара обиљежавају дан посвећен Светој мученици Татијани и икони млекопитатељици.
Света Татијана, Римљанка је била велика хришћанка и ђакониса при цркви. Живјела је у вријеме владавине цара Александра, чија је мајка Мамеја била хришћанка. Сам цар је био колебљив у вјери, због чега је у свом дому имао кипове Христа, Аполона, Аврама и Орфеја.
Његови доглавници су прогонили хришћане и без цареве наредбе. Када су извели дјевицу Татјану на мучење, она се молила Богу за своје мучитеље.
У том тренутку су им се свима отвориле очи, те су угледали четири анђела око мученице, вјерује се. Када су то видјели свих осам је повјеровало у Христа, због чега су мучени и убијени.
Свету Татјану су наставили да муче: шибали су је и сву искрвављену бацили увече у тамницу да би је сутрадан опет мучили, наводи предање. Но, Бог је послао анђеле у тамницу који су је храбрили и исцијелили је, тако да се Татјана свако јутро јављала пред мучитељима потпуно здрава.
Када су је на крају бацили пред лава, он се умиљавао око ње и није је повриједио. Зато су јој одсјекли косу мислећи да јој је тамо скривена нека враџбина, вјерује се у народу.
Најзад су је извели заједно са оцем и обоје их посјекли мачем. Тако је скончала живот око 225. године.
Млекопитатељица: Пророчанство Светог Саве
Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донио Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима и положио је у своју посницу на Кареји у Светој гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамсто година прије тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посјетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сјете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој „Патерица“, на Кареји.
Тропар (глас 1): Вољом Очевом од божанског Духа без сјемена си зачела Сина Божијег. Јер Онај који је од Оца без матере прије свих вијекова, ради нашег спасења произишао је из тебе, без оца, тјелесно, као Младенац (Дијете), и млијеком си га својим хранила. Зато не престај да се молиш за избављење душа наших од свих жалости.
