
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Српска православна црква 21. новембра обиљежава Сабор светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Ова слава посвећена је једном од најпоштованијих анђела у хришћанској традицији, а у многим породицама преноси се с кољена на кољено.
Аранђеловдан је једна од најчешћих крсних слава код Срба. За овај празник везују се бројни обичаји, од припреме славског колача и жита до народних вјеровања о томе каква година очекује домаћинство.
У хришћанској традицији архангел Михаило сматра се предводником небеске војске и борцем против зла. Његово име потиче из хебрејског језика и значи "Ко је као Бог".
Приказује се као ратник са мачем или копљем, а вјерници га доживљавају као заштитника правде и борца против сила таме. Празник који се обиљежава 21. новембра посвећен је Сабору светог архангела Михаила и осталих бестјелесних сила.
Као и за друге крсне славе, домаћини за Аранђеловдан припремају славски колач, жито и свијећу. Славски колач се освећује у цркви или у дому, а његово ломљење представља један од најважнијих тренутака прославе.
Жито, односно кољиво, припрема се у знак сјећања на преминуле претке и као симбол вјечног живота и васкрсења. Славска свијећа пали се током молитве и симболизује Христову свјетлост.

Култура
Јесте ли спремни? Стиже нови "Сам у кући" филм
У домовима који славе Аранђеловдан окупљају се породица, родбина и пријатељи. Домаћин дочекује госте, а слава се обиљежава у духу заједништва, молитве и гостопримства.
За Аранђеловдан се обавезно припрема славско жито, иако се у појединим породицама задржао обичај да се оно изоставља. Такво вјеровање настало је из тумачења да је архангел Михаило „живи светац“, али црквена пракса не прави такав изузетак.
Жито се не припрема због смрти светитеља, већ као симбол вјечног живота и васкрсења, уз молитвено сјећање на преминуле чланове породице. Зато се оно износи и на славама посвећеним светитељима који се не обиљежавају као дан њихове смрти.
У народној традицији архангел Михаило доживљава се као заштитник дома, породице и људи који се нађу у невољи. Због тога се вјерује да празник треба провести у миру, без свађа и ружних ријечи, уз праштање и спремност да се помогне другима.
Једно од предања говори да архангел Михаило на празник може доћи међу људе прерушен у сиромаха или путника, како би искушао њихову доброту. Зато се у неким крајевима посебно истиче да никога ко затражи храну или помоћ не треба одбити.
За Аранђеловдан се везују и вјеровања о времену. У народу се каже: "Какво је вријеме на Аранђеловдан, таква ће бити зима и прољеће". Ово је дио народног предања, а не поуздан начин прогнозирања времена.
У појединим крајевима архангел Михаило сматра се и заштитником сточара. Према старим вјеровањима, на његов празник штити стоку од вукова и других опасности.
Да ли ће славска трпеза бити посна или мрсна зависи од дана у седмици на који празник пада. Ако је Аранђеловдан у сриједу или петак, припрема се посна храна, док је осталим данима трпеза мрсна, осим када празник пада у вријеме вишедневног поста.
Ове године, 21. новембра 2026. године, Аранђеловдан се обиљежава у суботу, па је дозвољена мрсна трпеза. Божићни пост почиње 28. новембра.
Без обзира на обичаје који се разликују од краја до краја, суштина крсне славе остаје иста: молитва, захвалност, окупљање породице и чување традиције која се преноси генерацијама.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.