Свијет се суочава с невиђеним климатским изазовима, а пред нама је још једна година која ће вјероватно поставити нове рекорде у глобалном загријавању.
Сви смо свјесни колико се глобалне температуре брзо повећавају, а посљедице тога постају све очигледније. Иако је пред нама важан тренутак – климатски самит КОП29 – извјештаји и истраживања говоре да ће 2024. година вјероватно бити најтоплија у историји.
Неки лидери, попут америчког предсједника Доналда Трампа, још увијек умањују озбиљност климатских промјена, док научници и активисти упозоравају на драматичне промјене које долазе.
Према најновијем извјештају, 2024. би могла бити прва година у којој ће глобалне температуре премашити 1,5 степени у односу на прединдустријске нивое, што представља озбиљан аларм за научну заједницу. Др Саманта Бурџс из Коперникуса истиче да је ово кључна тачка која би требала потакнути државе да подигну амбиције у борби против климатских промјена.
Подаци из посљедњих 12 мјесеци показују пораст глобалних температура од 1,62 степена у односу на просјек између 1850. и 1900. године. Штавише, октобар 2024. био је други најтоплији у историји, одмах након прошлогодишњег. Ове температуре не само да руше рекорде, већ су постале норма у посљедњој деценији.
Увјерени су да ће бити најтоплија
Свјетски лидери су се обавезали да ће ограничити глобално загријавање на 1,5 степени до краја овог вијека, али према тренутним трендовима, свијет би могао бити суочен с приближно двоструко вишим загријавањем. Иако појединачна година изнад овог прага није довољна да се оцијени као крај циља, научници упозоравају на све озбиљније посљедице по људски живот и екосистеме, док се грађани широм свијета суочавају с посљедицама све екстремнијих временских услова.
Наиме, иако краткорочни циљ можда није потпуно промашен, глобални климатски систем показује знакове сталног и бржег загријавања.
Карло Буонтемпо из Коперникуса напомиње да је наша цивилизација суочена с невиђеним изазовима који се односе на екстремне временске појаве, које смо тек почели доживљавати. Способност прилагођавања поставља нас пред озбиљан тест, јер ћемо морати предузети одлучне мјере како бисмо одговорили на растуће климатске пријетње.
Осим тога, подаци указују на рекордно ниске нивое арктичког морског леда, док се сличан тренд примјећује и у Антарктици. У Европи су забиљежене неуобичајено обилне кише, што је резултирало поплавама у Шпанији које су однијеле стотине живота. Растући нивои угљен-диоксида у атмосфери такође су забрињавајуће, јер убрзавају климатске промјене и повећавају учесталост екстремних временских прилика.
Свјетска метеоролошка организација недавно је објавила да ће концентрација гасова који узрокују глобално загријавање достићи рекордне висине 2023. године, с наглим порастом емисија у посљедње двије деценије. Заустављање ових емисија постаје кључно за будућност планете, а Буонтемпо истиче да ће једино глобална посвећеност смањењу емисија омогућити ефикасно рјешење климатске кризе, преноси "Дневно.хр".
