Српска православна црква (СПЦ) и вјерници сутра обиљежавају Митровске задушнице, у народу познате и као јесење.
На задушнице се излази на гробља, гдје се пале свијеће на гробовима најближих.
Митровске задушнице падају увијек у прву суботу прије Митровдана, празника посвећеном Светом великомученику Димитрију, који се обиљежава 8. новембра.
Задушнице се обиљежавају четири пута годишње и увијек у суботу.
Осим јесењих - Митровских задушница, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетње, зимске и Михољске задушнице.
Обичај вјерника у многим мјестима је да на тај празник износе храну на гробља. Храна се дијели са људима који посјећују гроб, уз помињање за спас душе покојника. Обичај је да се на гробље обавезно износи кувано жито, црно вино и свијеће, али се обичаји разликују у различитим дијеловима Србије.
На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм свијета служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито.
Послије службе, иде се на гробље гдје се пале свијеће, а свештеник обави обред и окади гробове.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се лијече ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове која вјернике треба да подсјети на свјетлост којом Исус Христ обасјава душе преминулих.
Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дијељење милостиње због чега би сваком просјаку требало удијелити милостињу и дио хране коју носимо са собом.
Према обичајима, најинтересантнији детаљ везан за овај дан је да смо митровске задушнице преузели од Руске православне цркве.
Тај празник је установљен послије победе Димитрија Донског на Куликовском пољу 8. септембра 1380. године. Митровске задушнице су тада настале као спомен изгинулим војницима у тој бици, а код нас је овај дан добио намену у култу мртвих.
