Појас Пресвете Богородице: Сутрашњи празник највише поштују жене и парови који не могу да имају дјеце

Иако у црквеном календару овај дан није уписан црвеним словом, он ужива изузетно поштовање, посебно међу женама које га сматрају моћним даном испуњења жеља и молитвених накана.

Свијет

Откачила се жичара у Русији, има погинулих

Историја и легенда појаса

Прича каже да је након Успења Пресвете Богородице, Свети Тома у њеном гробу пронашао само појас, док њено тијело није било присутно. Појас је чуван као света реликвија до краја Светог Томиног живота, а потом је пренијет у Цариград. У 4. вијеку био је у Кападокији, да би касније био стављен у златни ковчег и није вађен све до времена цара Лава Мудрог.

Легенда о његовој моћи везује се и за царицу Зои, којој су тадашњи љекари били немоћни. По предању, царица је сањала Светог Тому који јој савјетује да се опаше појасом Пресвете Богородице, и одмах је оздравила. У знак захвалности, сама је златним концем извезла цијели појас, чиме је добио данашњи изглед.

Касније, у 14. веку, појас доспијева у посјед српског кнеза Лазара, који га је сачувао и, заједно са комадом Часног крста, поклонио хиландарском манастиру Ватопед. Светиња је више пута дијељена на дијелове, путовала кроз различите земље и коришћена у биткама као симбол заштите и побједе.

Свијет

Младић (18) из Албаније погинуо током полицијске потјере

Обичаји и вјеровања

Код Срба овај празник највише поштују жене и парови који желе потомство. На тај дан вјерници практикују молитву, посјећују цркве и манастире посвећене Богородици и моле за милост, здравље и плодност. Сматра се да молитве изговорене на овај дан имају посебну снагу, а оне које не могу имати дјецу нарочито траже помоћ Богородице.

Празник се понекад обиљежава и као крсна слава, а обичај налаже да жене у тишини и са вјером приступе молитви и посту.

Фудбал

Ламин Јамал: "Одлазим у школу, али нећу ништа радити"

Полагање појаса данас

У 12. вијеку, појас је украден из Цариграда послије пораза цара Исака од бугарског цара Асама 1185. године и пренесен у Бугарску. Послије тога, у 14. вијеку, појас доспијева у посед српског кнеза Лазара, који га је сачувао и, заједно са комадом Часног крста, поклонио манастиру Ватопед на Светој Гори.

Појас Пресвете Богородице, изузетно поштована реликвија, и данас се чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. Вјерује се да испољава заштиту, здравље и благостање, а вјерници и данас у молитвама траже њену помоћ у свакодневном животу.

Сутра је дан када жене посебно вјерују у моћ молитве и постављања добрих намјера, а обичаји налажу да се појас, симбол чистоће и заштите, испоштује кроз молитву, пост и вјеру у Божију милост.

(Она.рс)