Доносе историјску одлуку у Версају: Начин на који рачунамо вријеме се заувијек мијења?

15.10.2026 15:57

Коментари:

0

Стручњаци из цијелог свијета окупљају се у Версају код Париза како би размотрили укидање преступне секунде, корекције којом се атомски сатови усклађују са ротацијом Земље, а одлука би могла да промијени начин на који се глобално мјери вријеме и олакша рад дигиталних система.

Свјетски чувари времена окупљају се у Версају код Париза како би донијели историјску одлуку: да ли је вријеме за трајно укидање „преступне секунде“? Овај потез могао би формално да прекине везу између часовника које свакодневно користимо и стварне ротације планете Земље, али и да из коријена промијени глобално рачунање времена.

Грађански сатови дизајнирани су на претпоставци да Земља направи пун круг око своје осе за тачно 24 часа. Међутим, планета заправо благо осцилира, а њена ротација се током вијекова постепено успорава. Како би се надокнадило то кашњење и одржала синхронизација, стручњаци од 1972. године повремено додају по једну преступну секунду. Посљедњи пут то је учињено 31. децембра 2016. године, а до данас је укупно унесено 27 таквих корекција.

Ипак, притисак технолошких гиганата и финансијског сектора да се ова пракса потпуно напусти никада није био већи.

Шта је заправо преступна секунда?

Свјетско вријеме мјери се према координисаном универзалном времену (УТЦ), стандарду који се већ више од седам деценија ослања на изузетно прецизне атомске сатове који прате вибрације атома. С друге стране, ротација Земље одвија се независно од атомске физике.

Преступна секунда служила је као вјештачко усклађивање УТЦ-а са природним кретањем Земље. Према подацима америчког Националног института за стандарде и технологију (НИСТ), брзина окретања планете није константна, а постепено успоравање доводи до тога да средња соларна секунда траје незнатно дуже од атомске. Због тога су се ове секунде периодично убацивале крајем децембра или крајем јуна.

Технолошки хаос: Зашто дигитални свијет тражи укидање?

Иако преступна секунда теоријски одржава астрономску тачност, у модерном дигиталном добу она ствара огромне проблеме. Финансијска тржишта, телекомуникације, сателитска навигација и глобални дата-центри зависе од прецизности у милисекундама.

Убацивање додатне секунде већ је изазивало озбиљне инциденте:

Године 2012. платформе попут Редита и ЛинкедИна доживјеле су колапс система.

Исте године пао је глобални систем за резервацију карата аустралијске авио-компаније „Квантас“.

Инжењери компаније „Мета“ јавно су 2022. године поручили да је свака преступна секунда „главни извор стреса и кварова за хардверску инфраструктуру“.

Међународни биро за тегове и мјере (БИПМ) још 2022. године изгласао је приједлог да се преступна секунда напусти до 2035. године. Међутим, Русија је тражила одгађање до 2040. године јер њен навигациони систем ГЛОНАСС има преступне секунде уграђене директно у софтверску архитектуру. Упркос томе, 69 држава чланица сада расправља о новој резолуцији којом би се преступна секунда укинула знатно раније, већ до 2027. године.

Три кључна приједлога на столу у Версају

На састанку у Француској представници водећих метролошких институција разматрају три историјске тачке:

Нова дефиниција секунде: Оптички сатови постали су далеко прецизнији од класичних атомских сатова. Уколико приједлог прође, секунда би могла добити нову научну дефиницију засновану на оптичким фреквенцијама умјесто вибрација атома.

Коначно укидање преступне секунде: Најважнији приједлог предвиђа престанак уношења корективних секунди од 20. маја 2027. године, на Свјетски дан метрологије.

Усклађивање са Мјесецом: Синхронизација земаљског мјерења времена са новим стандардом који НАСА развија за потребе будућих лунарних мисија.

Шта доноси одвајање сатова од ротације Земље?

За свакодневни живот људи укидање преступне секунде проћи ће потпуно непримијећено, док ће дигитални системи, берзе и клауд сервиси елиминисати ризик од софтверских падова.

Ипак, на дуги рок доћи ће до постепеног разилажења сатова и природних циклуса. До 2100. године сатови ће журити 54 секунде у односу на положај Сунца. Кроз два миленијума тај јаз нарастао би на неколико часова, што би помјерило уобичајено вријеме изласка и заласка Сунца. Као компромис, научници предлажу да се у далекој будућности примјењују крупније корекције, попут „преступног часа“, који би се додавао тек једном у неколико стотина година.

(Мондо)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: