Све мања заинтересованост за Српски језик и књижевност, више слободних мјеста него пријава

Немогућност да се попуне сва мјеста на овом студијском програму није новост - из године у годину опада интересовање будућих студената за српски језик.

,,Tакав проблем имамо од 2016. године када се осјетио тај демографски пад и на броју уписаних студената на студијски програм. Тако да, то за нас није нека, ми већ девет година уписујемо мање студената него што је то било неких година, рецимо 2014. и 2015. да не помињем ранији период. И наравно да ће то у једном тренутку довести до дефицита кадра.", рекла је проф. др Слађана Цукут, шеф катедре за србистику.

Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање олакшало је студентима студирање овог студијског програма. Практично, ко год се упише студира о трошку државе, што је уједно и јако добра краткорочна мјера за повећање броја студената.

,,Мислим да је студирање матерњег језика посебно важно, јер је једно од главих елемената националног идентитета. Овим путем позивам будуће студенте, тј. матуранте који се можда још нису одлучили за то који факултет ће да упишу, да се придруже нама на овом студијском програму", рекла је Катарина Татић, студент друге године Филолошког факултета на студијском програму Српског језика и књижевности.

Савјети

Мали трикови помоћу којих ће парфем дуже трајати на кожи

Док заинтересованост за студије српског језика опада, популарност страних језика расте. Али не и руског језика, на којем је остало још 12 мјеста. Уредник и новинар АТВ-а, Драгана Рајић српски језик и књижевност завршила је прије 15 година. Кад је уписала факултет у Источном Сарајеву имала је више од 30 колега.

"Знам да већина њих раде као професори у средњим школама, па чак и у основним школама. Међутим, српски језик и књижевност пружа и друге могућности, не мора то да буде само рад у струци. Јер, шта је важније за једног новинара него да се зна правилно изражавати, да је начитан и да је писмен", рекла је Драгана Рајић, уредник и новинар АТВ- а.

Будући студенти не морају да брину за посао ако заврше српски језик и књижевност - показују то и службени подаци Завода за запошљавање. Професор српског једно је од дефицитарних занимања.

Република Српска

Додик: Борба за Републику Српску у свим околностима

У току 2024. године закључно са децембром евидентирано је укупно 44 лица са занимањем професор српског језика и књижевности. У току исте године по основу запослења са евиденције незапослених ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске брисано је укупно 75 лица.

Бројке и слова потврђују да постоји и потреба за запошљавање и да је занимање професор српског језика и књижевности једно од дефицитарних у појединим градовима у Републици Српској.