Свети Никола је најчешћа слава у Србији. Обичаји налажу да 19. децембра трпеза буде посна, али постоје и они који се тога не придржавају.
Вождовачки парох, Глигорије Марковић је појаснио да ли је грех ако се Свети Никола прослави са мрсном трпезом.
– Требало је прије 150 година ући у неко планинско село. Како је било могуће наћи рибу усред зиме 19. децембра ако су путеви одсјечени. Онда се спремала трпеза која је другачија од свакодневне. Данас немамо више такве изговоре. Тако да не треба ниједну славу која пада у вријеме поста и на посни дан да славимо мрсно. То би било исто као да кажемо: желимо да идемо на дно мора, али без опреме. Наша опрема је наша вјера – рекао је отац Глигорије Марковић за Жена.рс.
Ко је био Свети Никола?
Православни вјерници у четвртак 19. децембра славе Светог Николу. Дан једног од најпоштованијих хришћанских светитеља, коме је посвећено више од 1.300 вјерских објеката под јурисдикцијом Српске православне цркве, сматра се празником великих чуда.
Свети Никола, или Никола Чудотворац, био је архиепископ Мире Ликијске у Малој Азији. Живио је у 4. вијеку, а постао је познат по несебичном дијељењу добара сиромашнима, не тражећи ништа заузврат. На основу његових житија касније је произашао обичај даривања за Божић, а био је и основа за стварање лика Деда-Мраза (Санта Клаус).
У хришћанском свијету важи за господара воде, заштитника морнара, рибара, лађара, воденичара, али и путника, дјеце, сиромашних. Чувар многих домова у Србији упокојио се 19. децембра 343. године по Јулијанском календару. Пошто пада у вријеме поста, слава је, као што је истакао отац Глигорије Марковић – посна.
Сваки крај има своје обичаје везане за свеце. На Никољдан се спрема жито, као за сваку славу, али има и оних који вјерују да је светац жив, па то не чине.
У јужној Србији прави се шарени колач са прицама, који поп прелива вином. Мијесе се понекад и два, да један припадне свештенику, а други, такозвани пресвети, остане у кући. Увече на дан славе тај колач се дијели дјеци, која би требало да га поједу сједећи на дрвету.
